Лексикологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Лексикологија (од грч. lexikon речник, logia наука) део је науке о језику који проучава речи у њиховом својству основних јединица именовања.[1] Лексикологија проучава значење речи, као и синтагматске, парадигматске и деривационе везе међу речима. Најмања самостална јединица лексичког система је лексема. Сви граматички облици и сва значења једне речи чине лексему. Не може се појавити у конкретној употреби у свим својим облицима и значењима истовремено. Ранко Бугарски наводи да се у стручној лингвистичкој терминологији лексемом назива реч која је јединица речника (лексикона, вокабулара), са свим њеним граматичким облицима и фразеолошким проширењима. Скуп свих облика једне лексеме чини њену парадигму. [2]

Подела лексикологије[уреди]

Рајна Драгићевић наводи четири поделе лексикологије.[3] По првој подели разликујемо:

  • Лексикологија у ужем смислу проучава само речи.
  • Лексикологија у ширем смислу подразумева и фразеологију или неку сругу дисциплину или дисциплине блиске лексикологији (творба речи, етимологија, ономастика...)

По другој подели:

  • Општа лексикологија се односи на све језике, а њене законитости због универзалности многих језичких питања, важе и у посебним лексикологијама. На пример питања полисемије, антонимије, хипонимије, синонимије.
  • Посебна лексикологија тиче се посебних језика. Различит је начин реализације наведених универзалних лексичких појава.

Трећа подела:

  • Лексикологија једног језика. Лексичка појава се посматра и обрађује у једном језику.
  • Упоредна (контрастивна) лексикологија. Лексичка појава се пореди у различитим језицима. Уколико се лексички односи и законитости проучавају у два слична или више сличних језика (нпр. два словенска језика) реч је о упоредној лексикологији, а уколико су језици несродни (нпр. један словенски и један романски језик) у питању је контрастивна лексикологија.

Четврта подела:

  • Синхронијска лексикологија описује лексичке појаве у једном временском пресеку.
  • Дијахронијска лексикологија проучава развој лексичких појава кроз време.

Лексикологија и сродне дисциплине[уреди]

Етимологија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Терминологија[уреди]

Терминологија је грана лексикологије која проучава специјализовану лексику тј. термине коју су везани за посебну науку или професију.

Ономастика[уреди]

Ономастика је грана лексикологије која проучава властита имена: антропоними (имена људи), топоними (имена места), хидроними (имена водених површина), ороними (имена планина)

Фразеологија[уреди]

Фразеологија проучава комбинације лексичких јединица које чине једну значењску јединицу која се назива идиом.

Творба речи[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Лексикографија[уреди]

Leksikografija je deo leksikologije koji proučava teorijsko znanje o rečniku i koji se bavi sastavljanjem rečnika. Leksikografi su stručnjaci za sastavljanje rečnika, leksikona i enciklopedija i oni zapisuju reči, tumače njihovo značenje i sistematično ih sređuju u posebnu knjigu - rečnik.

Референце[уреди]

  1. Живојин Станојчић и Љубомир Поповић, Граматика српскога језика, уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  2. Бугарски, Ранко: Увод у општу лингвистику, Београд-Нови Сад: Завод за Уџбенике и наставна средства - Завод за издавање уџбеника
  3. Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике