Пређи на садржај

Пиво од ђумбира

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиво од ђумбира
Асортиман пива од ђумбира:
Moscow Herbal, Bundaberg, Aqua Monaco, Thomas Henry, Goldberg и Fever-Tree
Уведен1702.
Састојциђумбир, квасац и шећер

Традиционално пиво од ђумбира је заслађено и газирано, обично безалкохолно пиће. Историјски је произведено природном ферментацијом припремљене смеше од ђумбира, квасца и шећера.

Садашња пива од ђумбира се често производе, а не кувају, са адитивима за укус и боју, са вештачком карбонизацијом.

Кувано пиво од ђумбира настало је у Јоркширу у Енглеској средином 18. века, било је популарно у Британији и њеним колонијама од 18. века. Други зачини су додавани на различите начине, а било какав садржај алкохола је био ограничен на 2% законима о акцизама из 1855. Неколико пивара је задржало алкохолни производ.

Пиво од ђумбира се и даље производи код куће помоћу симбиотске колоније квасца и лактобацила (бактерије) познате као „биљка пива од ђумбира“ или од стартера „ђумбира“ створеног ферментацијом ђумбира, шећера и воде.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кувано пиво од ђумбира настало је у Јоркширу у Енглеској средином 18. века[2] и постало је популарно широм Британије, Сједињених Држава, Ирске, Јужне Африке и Канаде, достижући врхунац популарности почетком 20. века.[3]

Производња

[уреди | уреди извор]

Алкохолно пиво од ђумбира

[уреди | уреди извор]

Кувано пиво од ђумбира потиче из Велике Британије, али се продаје широм света. Обично се означава као "алкохолно пиво од ђумбира" да би се разликовало од познатијих комерцијалних пива од ђумбира, које се често не кувају користећи ферментацију, већ се газирају угљен-диоксидом под притиском, иако се традиционално безалкохолно пиво од ђумбира такође може производити кувањем.[4]

Основа или "Биљка пива од ђумбира"

[уреди | уреди извор]
Неколико брендова пива од ђумбира на полици супермаркета

"Биљка пива од ђумбира", облик стартера за ферментацију, користи се за стварање процеса ферментације. Пиво од ђумбира је Хари Маршал Ворд дефинисао као „напитак који садржи симбиотску мешавину квасца и бактерија, и који садржи довољне количине азотних органских материја и шећера од репе или шећера од шећерне трске у свом воденом раствору“.[5] Ову "биљку" је први описао Вард 1892. године, из узорака које је примио 1887.[6][7][8]

Такође познато као „пчелиње вино“, „палестинске пчеле“, „калифорнијске пчеле“ и „балсам Гилеада“,[9][10] није биљка већ сложени организам који се састоји од квасца Saccharomyces florentinus (раније S. pyriformis) и бактерија Lactobacillus hilgardii (раније Brevibacterium vermiforme),[11][6] који чине симбиотску културу бактерија и квасца. Формира желатинозну супстанцу која му омогућава да се лако преноси са једног супстрата за ферментацију на други, слично као зрна кефира, комбухе и тибикоса.[12] Оригинално пиво од ђумбира се кува тако што се вода, шећер, ђумбир, опциони састојци као што су лимунов сок и калијум битартрат, и "биљка за пиво од ђумбира" ферментирају неколико дана, претварају део шећера у алкохол. Ова "биљка" се може добити из неколико комерцијалних извора. Отприлике до 2008. лабораторијски квалитет "биљке" био је доступан само у банци квасца Deutsche Sammlung von Mikroorganismen und Zellkulturen у Немачкој (каталошки број ДМС 2484),[10] али ставка више није на листи. Национална збирка култура квасца (National Collection of Yeast Cultures) имала је стари узорак „пчелињег вина“, али садашње особље га не користи, а банка није у могућности да га испоручи из безбедносних разлога, пошто је тачан састав узорка непознат.[10]

У Великој Британији, порекло оригиналне "биљке ђумбировог пива" није познато. Када је серија пива од ђумбира направљена коришћењем неке "биљке" пива од ђумбира, остатак сличан желеу је такође флаширан и постао је нова "биљка". Нешто од ове "биљке" је задржано за прављење следеће партије ђумбировог пива, а нешто је дато пријатељима и породици, тако да се "биљка" преносила кроз генерације. Према Вордовим истраживањима и експериментима, направио је своје пиво од ђумбира од нове "биљке" коју је направио, и претпоставио је, али није доказао, да је "биљка" настала од загађивача пронађених на сировинама, при чему квасац долази из сировог смеђег шећера и бактерија које потичу из корена ђумбира.[13]

Квасац стартер

[уреди | уреди извор]

Алтернативни метод за подстицање ферментације је употреба стартера за пиво од ђумбира, који се често назива "ђумбир буба", који се може направити ферментацијом мешавине воде, пивског или пекарског квасца, ђумбира и шећера. Ово се чува недељу дана или дуже, уз редовно додавање шећера, нпр. дневно, да би се повећао садржај алкохола. Може се додати и више ђумбира. Када се заврши, ова концентрована мешавина се процеди, разблажи водом и лимуновим соком и флашира.[14][15] Ово је процес који користе неки комерцијални произвођачи пива од ђумбира. Наводи се да пиво од ђумбира направљено од стартера на бази квасца нема исти укус или осећај у устима као оно направљено од "биљке пива од ђумбира". Готово потпуни губитак "биљке пива од ђумбира" вероватно је последица смањења домаће производње пива и повећане комерцијалне производње пива од ђумбира у касним 1800-им и почетком 1900-их. Велике пиваре су фаворизовале употребу квасца, који се користи у конвенционалном прављењу пива, због лакоће производње.

Безалкохолно пиво од ђумбира

[уреди | уреди извор]

Безалкохолно пиво од ђумбира је обично врста газираног безалкохолног пића са укусом ђумбира.

Међутим, нека безалкохолна пива од ђумбира се праве кувањем, након чега следи загревање како би се садржај алкохола смањио на испод 0,5% запреминског алкохола, испод чега су пића законски класификована као „безалкохолна“ у многим јурисдикцијама.[16]

Мешана пића

[уреди | уреди извор]

Безалкохолно пиће од ђумбировог пива може се помешати са пивом (обично нека врста британског пива) да би се направила једна врста шандија или са тамним румом да би се направило пиће, пореклом са Бермуда, које се зове Dark 'n' stormy. То је главни састојак коктела Moscow mule, иако се але од ђумбира може употребити када пиво од ђумбира није доступно.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ginger Bug - Zero Waste Chef
  2. ^ Thomas Sprat (1702) A history of the Royal Society of London, page 196 "of Brewing Beer with Ginger instead of Hops"
  3. ^ Donald Yates (пролеће 2003). „Root Beer and Ginger Beer heritage”. Архивирано из оригинала 2008-08-21. г. Приступљено 2006-12-06. 
  4. ^ „Old-Fashioned Homemade Ginger Beer”. 26. 4. 2018. 
  5. ^ Ward, Harry Marshall (1. 1. 1892). „The ginger-beer plant, and the organisms composing it: A contribution to the study of fermentation-yeasts and bacteria.”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London B. 183: 125—197. doi:10.1098/rstb.1892.0006 Слободан приступ. 
  6. ^ а б „Lactic Acid Beverages: sour beer, (milk) & soda” (PDF). 22. 6. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 1. 2007. г. Приступљено 2006-12-06. 
  7. ^ „Harry Marshall Ward : Biography”. Приступљено 2006-12-06. 
  8. ^ Vines, Gail (28. 9. 2002). „Marriage of equals”Неопходна новчана претплата. New Scientist (2362): 50.  Alternative source Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2017)
  9. ^ Kebler, Lyman F. (1921). „California Bees, a paper submitted by L.F. Kebler to the American Pharmaceutical Association”. Journal of the American Pharmaceutical Association. 10 (12): 939—943. doi:10.1002/jps.3080101206. 
  10. ^ а б в „Beeswine”. National Collection of Yeast Cultures. Архивирано из оригинала 17. 5. 2008. г. 
  11. ^ „Ginger — ginger beer plant”. Plant Cultures. 16. 6. 2006. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 2012-09-15. 
  12. ^ Walter Donald Daker; Maurice Stakey (14. 9. 1938). „CCLI. Investigation of a Polysaccharide Produced From Sucrose by Betabacterium Vermiformé (Ward-Meyer)”. Biochem. J. 32 (11): 1946—8. PMC 1264278 Слободан приступ. PMID 16746831. doi:10.1042/bj0321946. 
  13. ^ „The Ginger-Beer Plant (Paper presented by Prof. Ward to the Royal Society 1892)” (PDF). Philosophical Transactions of the Royal Society of London B. 183: 125—197. 31. 12. 1892. doi:10.1098/rstb.1892.0006. 
  14. ^ Science in School Ginger beer: a traditional fermented low-alcohol drink
  15. ^ Western Mail, 9 Apr 1953 Ginger Beer Plant
  16. ^ „FAQs”. Bundaberg Brewed Drinks (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-17. „All Bundaberg Brewed Drinks naturally brewed products contain minute residual traces of alcohol. Our manufacturing process uses natural yeast which feed on sugars and ferments the ‘brew’ to be used as a base for our beverages. Alcohol is a by-product of this fermentation process. Before we fill the product into bottles we heat the brew to above 70 degrees C. to kill the yeast, halt the fermentation process, and remove the alcohol. After this heating process all of our products have a residual alcohol level of less than 0.5%... The legal level allowable in a soft drink for it to be labelled as a non alcoholic beverage is 0.5%.” 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пиво_од_ђумбира&oldid=27539507”