Хелиоцентрична орбита — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м →Извори: . |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
==Извори== |
==Извори== |
||
* dictionary.reference.com/browse/helio- |
* http://dictionary.reference.com/browse/helio- |
||
* http://omniweb.gsfc.nasa.gov/coho/helios/heli.html |
* http://omniweb.gsfc.nasa.gov/coho/helios/heli.html |
||
* https://www.e-education.psu.edu/astro801/content/l2_p4.html |
* https://www.e-education.psu.edu/astro801/content/l2_p4.html |
Верзија на датум 19. јануар 2015. у 02:56
Хелиоцентрична орбита такође позната и као циркумсоларна орбита је назив за путању око центра масе у Сунчевом систему који се налази веома близу Сунца. Све планете, комете и астероиди који су "заробљени Сунчевом гравитацијом" ротирају око ове тачке, тј. око Сунца. Управо та путања, односно орбита којом се они крећу је хелиоцентрична орбита.
Центар масе у Сунчевом систему није фиксиран. Он се помера у зависности од положаја масивнијих планета (Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун) у односу на Сунце. Слични феномем омогућава детекцију вансоларних планета, планета које се крећу по орбитама око других звезда. Ова метода назива се метода радијалних брзина
Префикс у речи хелиоцентрична орбита изведен је из Грчког helios што у преводу значи Сунце. У грчкој митологији Хелиос је био бог Сунца.
Прва летелица која је завршила у хелиоцентричној орбити је Луна 1, Совјетска летелица из Луна програма. Она је била намењена да дође до Месеца, али је због грешке у моторима постигла превелику брзину и изашла из предвиђене орбите. Касније, још летелица се нашло у хелиоцентричној орбити, као што су летелице из Маринер програма.
Види још