Инклинација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q4112212 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
[[Датотека:Orbit.png|мини|500п|Инклинација (означена са ''i'') и остали [[Орбитални елементи]]]] |
[[Датотека:Orbit.png|мини|500п|Инклинација (означена са ''i'') и остали [[Орбитални елементи]]]] |
||
Инклинација је један од 6 [[орбитални |
Инклинација је један од 6 [[орбитални елементи|орбиталних параметара]] који описују облик и оријентацију [[орбита|орбите]] [[небеско тело|небеског тела]], као и његов положај на њој. |
||
У [[Сунчев систем|Сунчевом систему]], инклинација (''i'' на слици) орбите [[планета|планете]] представља угао између равни орбите планете (или астероида, комете…) и еклиптике (орбитална раван Земље). |
У [[Сунчев систем|Сунчевом систему]], инклинација (''i'' на слици) орбите [[планета|планете]] представља угао између равни орбите планете (или астероида, комете…) и еклиптике (орбитална раван Земље). |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
Али од интереса су и следеће инклинације: |
Али од интереса су и следеће инклинације: |
||
* [[нагиб осе ротације]] |
* [[нагиб осе ротације]] |
||
: - угао између [[оса ротације|осе ротације]] неког тела и осе његове [[орбитална раван|орбиталне равни]]. Нагиб осе [[Земља|Земље]] узрокује [[годишња доба]] |
: - угао између [[оса ротације|осе ротације]] неког тела и осе његове [[орбитална раван|орбиталне равни]]. Нагиб осе [[Земља|Земље]] узрокује [[годишње доба|годишња доба]] |
||
* инклинација орбите сателита |
* инклинација орбите сателита |
||
: - угао између орбите неког [[сателит]]а и екватора матичне планете |
: - угао између орбите неког [[сателит]]а и екватора матичне планете |
||
Постоји неколико карактеристичних инклинација које одређују и назив орбите. На примеру орбите сателита око планете: |
Постоји неколико карактеристичних инклинација које одређују и назив орбите. На примеру орбите сателита око планете: |
||
* Инклинација од 0° значи да сателит обилази матично тело у његовој екваторијалној равни, у смеру [[ротација|ротације]] планете. Оваква орбита се назива [[ |
* Инклинација од 0° значи да сателит обилази матично тело у његовој екваторијалној равни, у смеру [[ротација|ротације]] планете. Оваква орбита се назива [[ретроградно и директно кретање|директна]]. |
||
* Инклинација од 90° значи да је сателит у [[поларна орбита|поларној орбити]], па сателит пролази и изнад полова планета. |
* Инклинација од 90° значи да је сателит у [[поларна орбита|поларној орбити]], па сателит пролази и изнад полова планета. |
||
* Инклинација од 180° значи да сателит обилази планету у њеној екваторијалног равни, али у смеру обрнутом од [[ротација|ротације]] планета, дакле [[ |
* Инклинација од 180° значи да сателит обилази планету у њеној екваторијалног равни, али у смеру обрнутом од [[ротација|ротације]] планета, дакле [[ретроградно и директно кретање|ретроградно]]. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 31. март 2015. у 01:44
Инклинација је угао између неке задане равни и референтне равни и изражава се у степенима (°) од 0° до 180°.
Астрономија
Инклинација је један од 6 орбиталних параметара који описују облик и оријентацију орбите небеског тела, као и његов положај на њој.
У Сунчевом систему, инклинација (i на слици) орбите планете представља угао између равни орбите планете (или астероида, комете…) и еклиптике (орбитална раван Земље).
Али од интереса су и следеће инклинације:
- - угао између осе ротације неког тела и осе његове орбиталне равни. Нагиб осе Земље узрокује годишња доба
- инклинација орбите сателита
- - угао између орбите неког сателита и екватора матичне планете
Постоји неколико карактеристичних инклинација које одређују и назив орбите. На примеру орбите сателита око планете:
- Инклинација од 0° значи да сателит обилази матично тело у његовој екваторијалној равни, у смеру ротације планете. Оваква орбита се назива директна.
- Инклинација од 90° значи да је сателит у поларној орбити, па сателит пролази и изнад полова планета.
- Инклинација од 180° значи да сателит обилази планету у њеној екваторијалног равни, али у смеру обрнутом од ротације планета, дакле ретроградно.
Литература
- Р. Грин: „Астрономија: Класика у новом руху“, Веста, 1998.
- З. Бркић и Б. Шеварлић: „Општа астрономија“, Научна књига, 1981.