Осунчаност — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bi}} |
{{bi}} |
||
{{ГФ2015}} |
{{ГФ2015}} |
||
Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ).<ref>Др Душан Дукић (2006),Београд; стр.35</ref> То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60 °C с.ш. за 60%, а на 20 °C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима. |
Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива '''инсолацијом''' ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ).<ref name="Dukic">Др Душан Дукић (2006),Београд; стр.35</ref> То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија [[атмосфера]]. Вредност инсолације се мења са променама нагиба [[рељеф]]а и са географском ширином - пропорционална је [[косинус]]у географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60 °C с.ш. за 60%, а на 20 °C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима. |
||
У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.<ref |
У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за [[48]] cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.<ref name="Dukic"/> |
||
<ref name="Insolacija">[http://hr.wikipedia.org/wiki/Insolacija Insolacija]</ref> |
<ref name="Insolacija">[http://hr.wikipedia.org/wiki/Insolacija Insolacija]</ref> |
||
Верзија на датум 27. мај 2015. у 17:18
 |
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету у Београду. Датум уноса: март—мај 2015. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Уобичајно је да се директно Сунчево зрачење на хоризонталној површини назива инсолацијом ( мада овај термин има и шире значење-синоним Сунчеве радијације ).[1] То зрачење садржи највише од емитиране енергије у облику краткоталасног зрачења и светла. Само један део краткоталасног зрачења доспева до земљине површине, а преостали део енергије се рефлектује, расипа или је упија атмосфера. Вредност инсолације се мења са променама нагиба рељефа и са географском ширином - пропорционална је косинусу географске ширине (Ламберов закон). По прорачунима С. И. Савинова вредност директног Сунчевог зраченја јако се смањује под утицајем облачности: на 60 °C с.ш. за 60%, а на 20 °C с.ш. где је облачност најмања за 42%. На полутару и приекваторијалним ширинама јужне полулопте она је за 57% мања од могуће, то јест скоро исто толико као и у умереним областима. У нашим крајевима (45° с.ш) дневна сума директног Сунчевог зрачења пред летњи солстицијум већа је скоро 5 пута него пред зимски солстицијум, док је дневна сума овог зрачења пред јесењу равнодневницу за 48 cal већа од дневне суме пред пролећну равнодневницу.Топлотни или енергетски биланс земље је анализа Сунчевог зрачења и земљиног израчивања.[1]
- Краткоталасно зрачење Сунца (0,3-3μ)/Qkv
- Qkv= (S+D)-R
- где је:
- (S)- директно Сунчево зрачење
- (D)- дифузно небеско зрачење
- (R)- рефлективно зрачење
- Дуготаласно зрачење(3-50μ)/Qdv
- Qdv= A-E-rA
- где је:
- (А)- зрачење атмосфере према земљи
- (Е)- израчивање земље
- (r)- рефлективно зрачење
- Укупни топлотни биланс
- Qu=Qkv+Qdv
- за атмосферу= -19%
- за земљу= +19%
Инструменти за мерење
- Хелиограф- уређај који мери количину инсолације Сунца на одређеном месту.[2]
- Пиранометар- уређај који мери укупно Сунчево зрачење, које пада на неку водоравну плочу.[2]
- Пирхелиометар- физички апарат за мерење износа енергије које Сунце дозрачи површини Земље.[2]
- Пирадиометар
- Биланцојмер
- Актинограф