Smalltalk — разлика између измена
Нема описа измене |
→Spoljašnje veze: Dodata spoljašnja veza: Squeak |
||
| Ред 75: | Ред 75: | ||
* [http://smalltalk.gnu.org/ Zvanični sajt GNU Smalltalk-a] |
* [http://smalltalk.gnu.org/ Zvanični sajt GNU Smalltalk-a] |
||
* [http://smalltalk.gnu.org/documentation Dokumentacija za GNU Smalltalk] |
* [http://smalltalk.gnu.org/documentation Dokumentacija za GNU Smalltalk] |
||
* [http://squeak.org/ Squeak Smalltalk (slobodan softver)] |
|||
{{Програмски језици}} |
{{Програмски језици}} |
||
Верзија на датум 25. јул 2015. у 19:13
| Smalltalk | |
|---|---|
| Оригинални назив | Smalltalk |
| Изговара се | смол толк |
| Модел | objektno-orijentisani |
| Појавио се | 1972. |
| Аутор(и) | Alan Kay, Dan Ingalls, Adele Goldberg, Ted Kaehler, Diana Merry, Scott Wallace, Peter Deutsch i Xerox PARC |
| Дизајнер(и) | Alan Kay, Dan Ingalls, Adele Goldberg |
| Актуелна верзија | 2.6.2 |
| Датум актуелне верзије | 23. februar 2013. |
| Утицаји | Lisp, Simula, Logo, Sketchpad |
| Утицао на | Objective-C, Self, Java, PHP 5, Logtalk, Dylan, AppleScript, Lisaac, NewtonScript, Python, Ruby, Groovy, Scala, Perl 6, Common Lisp Objektni Sistem, Falcon, Io, Ioke, Fancy, Dart |
| Оперативни системи | više-platformski |
Smalltalk je objektno-orijentisani[1], dinamički, reflektivni programski jezik. Jedan njegov deo je stvoren za edukativne svrhe, ali većinskim delom za konstrukciono učenje unutar Learning Research Group (LRG) tokom sedamdesetih godina prošlog veka.
Sintaksa
Smalltalk u prevodu sa engleskog jezika znači ' ćaskanje ' što ilustruje njegovu jednostavnu sintaksu.
Stringovi
Stringovi u Smalltalk su reči između navodnika (' i ').
'Zdravo, svete!'
Za uvođenje citata koristite duple navodnike.
'Rekao sam, ''Zdravo, svete!'' njima.'
Računanje i matematičke operacije
Matematičke operacije su krajnje jednostave postavljanjem elemenata sa kojima se radi i pisanjem operatora kojim se vrši operacija nad ta dva elementa izraza.
2 + 4
Moguće je korišćenje relacionih operatora i van petlji što je retkost u današnjim objektno-orijentisanim jezicima.
3 < 5
6 > 1
Nizovi
Nizovi se deklarišu sa '#', kao i varijable.
#(1 2 3 4)
Reference
- ^ Uvod u objektno-orijentisano programiranje (OOP): http://www.codeproject.com/Articles/22769/Introduction-to-Object-Oriented-Programming-Concep
Spoljašnje veze
|
