C Sharp

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исправан наслов овог чланка је C#. Симбол # је замењен због техничких ограничења.

C#[1] (енгл. C sharp, изговор:/sē shärp/), повишено це или цис, један је од млађих програмских језика. Настао је 2002. године као саставни део Мајкрософтовог развојног окружења .NET Framework 1.0. C# је објектно оријентисан програмски језик као и већина модерних виших програмских језика (C++, Java итд). Језик је опште примене и намењен је изради апликација за .NET Framework платформу.

Историјат[уреди]

Верзија C# 1.0[уреди]

Најављена је 2000. године, а премијерно је приказана 2002. године од стране компаније Мајкрософт.

Верзија C# 2.0[уреди]

У јулу 2003. Мајкрософт је представио спецификацију за C# 2.0 за почетак 2004. године. Ова верзија садржи неке нове могућности програмског језика, од којих је назначајније да су генерици сада параметризовани типови, много више као што су то били C++ шаблони. Они се имплементирају генерисањем по типу независног бајткода у времену превођења (компајлирања), а када се у времену извршења (енгл. run-time) шаблон први пут инстанцира за конкретан тип, тада се генерише бајткод зависан од типа. Та могућност даје високо-перформансне и много више типизиране генерике који не захтевају много изворног кода.

Верзија C# 3.0[уреди]

Пример изворног кода[уреди]

Овај пример извршава се на конзоли.

using System;
 
namespace HelloNameSpace
{
  public class HelloWorld
  {
   static void Main()
   {
     Console.WriteLine("Zdravo, svete!");
   }
  }
}

Писање програма[уреди]

Типови података[уреди]

Типови података се могу поделити на две велике групе:

  • Вредносни типови:
    • Структуре
      • Нумерички типови
        • Интегралне(целе)
          • sbyte
          • byte
          • char
          • short
          • ushort
          • int
          • uint
          • long
          • ulong
        • Типове са покретним зарезом
          • float
          • double
        • Децималне
          • decimal
      • Логички типови
        • bool
      • Кориснички дефинисани типови
    • Енумератори
  • Референтни типови:
    • class
    • interface
    • delegate
    • object
    • string[2]

Особине језика[уреди]

  • Не постоји вишеструко наслеђивање, тј. класа може бити потомак само једне класе.
  • Не постоје глобалне променљиве нити методе. Све променљиве и функције морају бити декларисане унутар класа.
  • Из разлога енкапсулације постоји образац којим атрибутима различитих класа можемо споља приступити индиректно и то методама get и set.
  • Постоје разне конверзије (имплицитне и експлицитне) између различитих типова података (32-битни у 64-битне бројеве, int у float или string...).
  • Језик је Case sensitive, разликује мала и велика слова.


Кључне речи[уреди]

Кључне речи C# (верзија 2.0) су: abstract, as, base, bool, break, byte, case, catch, char, checked, class, const, continue, decimal, default, delegate, do, double, else, enum, event, explicit, extern, false, finally, fixed, float, for, foreach, goto, if, implicit, in, int, interface, internal, is, lock, long, namespace, new, null, object, operator, out, override, params, private, protected, public, readonly, ref, return, sbyte, sealed, short, sizeof, stackalloc, static, string, struct, switch, this, throw, true, try, typeof, uint, ulong, unchecked, unsafe, ushort, using, virtual, volatile, void и while.[3]

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]