Милић Радовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м datum
Ред 5: Ред 5:
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = [[26. мај]] [[1860]].
| датум_рођења = [[26. мај]] [[1860]].
| место_рођења = [[Честобродица (Пожега)|Честобродица]]
| место_рођења = [[Честобродица (Пожега)|Честобродица]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| датум_смрти = [[28. децембар]] [[1936]].
| датум_смрти = {{Датум смрти|1936|12|28|1860|5|26}}
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]

Верзија на датум 19. август 2015. у 06:51

Милић Радовановић
Лични подаци
Датум рођења26. мај 1860.
Место рођењаЧестобродица, Србија
Датум смрти28. децембар 1936.(1936-12-28) (76 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.

Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.

Већа дела:

  • 1893. Стара и нова школа у економској науци
  • 1911-2. Народна економија (скрипта)