Милић Радовановић
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Милић Радовановић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||
Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године.[1] Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- „Стара и нова школа у економској науци“ (1893)
- „Занатске школе“ (1895)
- „О пропадању наших заната“ (1897)
- „Житарске банке“ (1898)
- „О обезбеђењу стоке“ (1900)
- „О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900)
- „О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Милић Радовановић”. Српска енциклопедија. Приступљено 1. 2. 2019.
