Милић Радовановић
Овај чланак или његов највећи/значајан део не цитира никакве референце или изворе. (Научите како и када уклонити ову поруку шаблона обавештења)
|
Милић Радовановић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
|||||||||||||
|
Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.
Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
Већа дела:
- 1893. Стара и нова школа у економској науци
- 1911-2. Народна економија (скрипта)