Драгољуб Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Павловић

Драгољуб Павловић, Дража (Књажевац, 16. јун 1867Београд, 3. април 1920) је био српски историчар и политичар.

Био је др филозофије, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд). Дописник Српске Краљевске Академије (Академије друштвених наука) од 4. II 1905, Прави члан (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.[1]

Погреб др. Драже Павловића 5. априла 1920. у Београду

Био је први председник привременог народног представништва, и као такав био први председник Југословенског Парламента, као такав је и умро, а сахрањен је 5. априла 1920. врло свечано и са свим почастима које доликују положају на којем је био, и на раду којим се одужио за време живота својој земљи и своме народу.

Био је уредник политичко-књижевног часописа "Дела", Павловић је ту објавио више својих радова, а остали су објављени у посебним књигама, или у издањима Академије Наука. Најважнији су му радови: "У очима револуције 1848 године", "Уједињење немачког народа", "Администрација и црквена политика Аустрије у Северној Србији од 1717−1739", "Пожаревачки Мир", "Кочина Крајина", "Култура и ратови" и т.д.[2]

Референце[уреди]

  1. Драгољуб ПАВЛОВИЋ, Дража, Краћа Биографија, САНУ
  2. Погреб др. Драже Павловића, Илустровани лист, 1920, Број 7, Страна 6