Tiantai — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Datoteka:Tiantai Temple Kaohsiung Taiwan.jpeg|thumb|right|275px|Hram Tiantai škole u [[Kaohsiung]]u, [[Tajvan]].]]
[[Datoteka:Tiantai Temple Kaohsiung Taiwan.jpeg|thumb|right|275px|Hram Tiantai škole u [[Kaohsiung]]u, [[Tajvan]].]]


'''Tiantai''' ([[kineski]] i [[japanski]]: 天台宗; [[pinjin]]: ''tiāntái zōng'') je važna škola [[budizam|budizma]] sa značajnim uticajem i brojnim sledbenicima u [[Narodna Republika Kina|Kini]], [[Japan]]u, [[Koreja|Koreji]] i [[Vijetnam]]u. U Japanu se naziva ''[[Tendai]]'', a u Koreji ''[[Cheontae]]''. Tiantai se takođe naziva "Lotusova škola", s obzirom da joj doktrinarni temelj čini ''[[Lotusova sutra]]''.
'''Tiantai''' ([[kineski]] i [[japanski]]: 天台宗; [[pinjin]]: ''tiāntái zōng'') je važna škola [[budizam|budizma]] sa značajnim uticajem i brojnim sledbenicima u [[Kina|Kini]], [[Japan]]u, [[Koreja|Koreji]] i [[Vijetnam]]u. U Japanu se naziva ''[[Tendai]]'', a u Koreji ''[[Cheontae]]''. Tiantai se takođe naziva "Lotusova škola", s obzirom da joj doktrinarni temelj čini ''[[Lotusova sutra]]''.


Tiantai se smatra jednom od najsveobuhvatnijih, ali i najrazgranatijih škola kineskog budizma.<ref>Chappell, David W. (1987). 'Is Tendai Buddhism Relevant to the Modern World?' in ''Japanese Journal of Religious Studies'' 1987 14/2-3. Source: [http://www.nanzan-u.ac.jp/SHUBUNKEN/publications/jjrs/pdf/254.pdf]; accessed: Saturday August 16, 2008. p.247</ref> Tiantai je postala jednom od vodećih škola kineskog budizma za vreme [[dinastija Tang|dinastije Tang]], s brojnim velikim hramovima koje su podržavali carevi i bogati pokrovitelji, hiljadama monaha i milionima sledbenika.
Tiantai se smatra jednom od najsveobuhvatnijih, ali i najrazgranatijih škola kineskog budizma.<ref>Chappell, David W. (1987). 'Is Tendai Buddhism Relevant to the Modern World?' in ''Japanese Journal of Religious Studies'' 1987 14/2-3. Source: [http://www.nanzan-u.ac.jp/SHUBUNKEN/publications/jjrs/pdf/254.pdf]; accessed: Saturday August 16, 2008. p.247</ref> Tiantai je postala jednom od vodećih škola kineskog budizma za vreme [[dinastija Tang|dinastije Tang]], s brojnim velikim hramovima koje su podržavali carevi i bogati pokrovitelji, hiljadama monaha i milionima sledbenika.

== Istorija ==

Tientai škola nazvana je prema svetoj planini Tientai šan, na kojoj je Dži Ji (538-597) meditirao i sistematizovao školu koju je osnovao Hui Si (515-576). Za njega se kaže da je organizovao tekstove, učenja i meditativne prakse, koji su u Kinu stigli u neredu, i to prema sistemu gradacije zasnovanom na onome što se pretpostavljalo da je redosled kojim ih je podučavao [[Buda]].<ref name="Kembridž-94-97">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 94-97), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref>

== Učenje ==

Prema predaji Tientai škole, Buda je posle probuđenja Buda uzvišeno učenje prvo izložio božanstvima, a potom preneo jednostavnije učenje ljudima. Prema ovome, prvog je podučavao [[huajan]] školu, a onda je sledilo [[hinajana]] učenje o [[Четири племените истине|četiri istine]], potom [[mahajana]] učenje o [[Шуњата|praznini]].<ref name="Kembridž-94-97"/>

Konačno, Buda je najdublje učenje mahajane, zaokruženo ili savršeno učenje, otkrio u Lotos i Nirvana sutri. Krajnja vizija jeste „''yi nian san qian''“ („tri hiljade svetova u jednoj misli“, doslovno, „jedna misao, tri hiljade“). Tri hiljade svetova jesu suma stvarnosti: deset međusobno prožimajućih svetova preporađanja (sto svetova) svaki sa deset osobina (hiljadu svetova) i tri vida (tri hiljade svetova). Jedna misao jeste večna sadašnjost meditirajućeg uma.<ref name="Kembridž-94-97"/>

Ovaj sistem razraden je kroz povezivanje različitih meditativnih praksi sa svakim od nivoa učenja i povlačenjem razlike između metoda od četiri učenja (iznenadno, postepeno, tajno i promenljivo) i četiri tipa učenja (hinajana, zajednička hinajana i mahajana, bodisatva i savršeno), čineći tako potpuni program učenja i prakse.<ref name="Kembridž-94-97"/>


== Literatura ==
== Literatura ==

Верзија на датум 13. септембар 2015. у 21:59

Hram Tiantai škole u Kaohsiungu, Tajvan.

Tiantai (kineski i japanski: 天台宗; pinjin: tiāntái zōng) je važna škola budizma sa značajnim uticajem i brojnim sledbenicima u Kini, Japanu, Koreji i Vijetnamu. U Japanu se naziva Tendai, a u Koreji Cheontae. Tiantai se takođe naziva "Lotusova škola", s obzirom da joj doktrinarni temelj čini Lotusova sutra.

Tiantai se smatra jednom od najsveobuhvatnijih, ali i najrazgranatijih škola kineskog budizma.[1] Tiantai je postala jednom od vodećih škola kineskog budizma za vreme dinastije Tang, s brojnim velikim hramovima koje su podržavali carevi i bogati pokrovitelji, hiljadama monaha i milionima sledbenika.

Istorija

Tientai škola nazvana je prema svetoj planini Tientai šan, na kojoj je Dži Ji (538-597) meditirao i sistematizovao školu koju je osnovao Hui Si (515-576). Za njega se kaže da je organizovao tekstove, učenja i meditativne prakse, koji su u Kinu stigli u neredu, i to prema sistemu gradacije zasnovanom na onome što se pretpostavljalo da je redosled kojim ih je podučavao Buda.[2]

Učenje

Prema predaji Tientai škole, Buda je posle probuđenja Buda uzvišeno učenje prvo izložio božanstvima, a potom preneo jednostavnije učenje ljudima. Prema ovome, prvog je podučavao huajan školu, a onda je sledilo hinajana učenje o četiri istine, potom mahajana učenje o praznini.[2]

Konačno, Buda je najdublje učenje mahajane, zaokruženo ili savršeno učenje, otkrio u Lotos i Nirvana sutri. Krajnja vizija jeste „yi nian san qian“ („tri hiljade svetova u jednoj misli“, doslovno, „jedna misao, tri hiljade“). Tri hiljade svetova jesu suma stvarnosti: deset međusobno prožimajućih svetova preporađanja (sto svetova) svaki sa deset osobina (hiljadu svetova) i tri vida (tri hiljade svetova). Jedna misao jeste večna sadašnjost meditirajućeg uma.[2]

Ovaj sistem razraden je kroz povezivanje različitih meditativnih praksi sa svakim od nivoa učenja i povlačenjem razlike između metoda od četiri učenja (iznenadno, postepeno, tajno i promenljivo) i četiri tipa učenja (hinajana, zajednička hinajana i mahajana, bodisatva i savršeno), čineći tako potpuni program učenja i prakse.[2]

Literatura

  • Foundations of T'ien-T'ai Philosophy, Paul L. Swanson, Asian Humanities Press, California, 1989. ISBN 0-89581-919-8.
  • Brook Ziporyn, Tiantai School in Encyclopedia of Buddhism, Robert E. Buswell, Ed., McMillan USA, New York, NY, 2004. ISBN 0-02-865910-4.
  • Brook Ziporyn, Being and Ambiguity: Philiosophical Experiments with Tiantai Buddhism, OpenCourt, Illinois, 2004. ISBN 978-0-8126-9542-7
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X

Izvori

  1. ^ Chappell, David W. (1987). 'Is Tendai Buddhism Relevant to the Modern World?' in Japanese Journal of Religious Studies 1987 14/2-3. Source: [1]; accessed: Saturday August 16, 2008. p.247
  2. ^ а б в г Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 94-97), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X

Vidi još

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tiantai&oldid=11260675”