Данићи (породица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. октобар 2015. у 04:10

Данићи

Држава	Србија
Звања
Оснивач породице	Риста Илча Данић
Порекло	Катраница, данас Пирги, Северна Грчка, Крсна слава Свети Димитрије
Националност	Српска (српско- цинцарског порекла)
Данашњи потомци

Данићи (Дани) српска породица српско-цинцарског порекла, потичу од Ристе Илче Данића, председника београдске општине, чији су потомци Димитрије Данић, Милутин Гарашанин, председник министарског савета, др Јован Жујовић, министар иностраних послова и др.

Порекло

Данићи су пореклом из Катранице (данас Пирги) села у Северној Грчкој, недалеко од Островског језера. Данићи су славили крсну славу Светог Димитрија. Изгледа да су пореклом били поцинцарени Срби, јер, између осталог у Катраници није било Цинцара ^[1].

Риста Илча Данић

Риста (Илча) Данић, председник београдске општине, доселио се у Србију око 1800. из Катранице. Риста Данић је био ожењен Наумком Момировић, кћерком кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестром војводе пожаревачке кнежине Ивана Ива Момировића. Имали су два сина и две кћерке Димитрија Данића, Данила Данића, Софију Гарашанин рођ. Данић, удату за Илију Гарашанина и Јелену Жујовић, рођ. Данић удату за Младена Жујовића ^[2].

Данило Р. Данић

Данило Данић, државни саветник, син Ристе Илче Данића и Наумке Данић, рођ. Момировић, са Катарином Симић, кћерком Матије Симића, државног саветника имао је синове Ристу, Јована и Димитрија.

Риста Д. Данић

Риста Данић, дипломата, је са Јеленом Цукић имао сина Данила Данића. Нема потомства.

Данило Р. Данић

Данило Р. Данић био је син Ристе Данића и Јелене Цукић.

Др Јован Д. Данић (1854—1924)

Др Јован Данић, неуролог и психијатар, је са Јеленом Антула (1863—1920), кћерком Константина С. Антуле имао је Димитрија, Данила, Радована и Милована.

Данило Ј. Данић

Данило Данић, касациони судија, је са Даницом Грујић имао кћерку др Јелену, удату за Илију Станојчића. Није имала деце

Димитрије J. Данић

Димитрије Данић је био ожењен Маријом Динић, али нису имали деце.

Др Радован J. Данић (1893—1979)

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) др медицине, проф. на универзитету у Београду, управник 2. хируршке клинике. По свршеној гимназији студирао је медицину у Минхену, али се 1912. јавио добровољно у војску да би био распоређен као помоћни батаљонски лекар, убрзо у дивизијску болницу. По ослобођењу Битоља Данић се демобилише, наставља студије, но, већ у лето 1914. године, враћа се у Србију и учествује у Првом светском рату. По демобилизацији, 1920. године наставља медицинске студије у Берну. Дипломира 1923. и ступа у војску као санитетски поручник, да би после недељу дана, због ратних заслуга био унапређен у чин санитетског капетана II класе.

За време Другог светског рата др Радован Данић прихвата наређење и овлашћења пуковника Драже Михајловића за формирање санитета Војске у отаџбини. Али, планове и распоред људства не држи на папиру, већ у памћењу, те по његовом хапшењу, средином 1942. године, организација не бива откривена. Потом борави у заробљеништву, одакле се просле рата враћа у земљу.

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) био је ожењен Десанком Пантић. Нема потомства.

Др Димитрије Данић (1862—1932)

Др Димитрије Данић, хонорарни професор, у Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора филозофије. Тема доктората је била Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван. Предавао је математику на Војној академији.

Гарашани

Софија Данић (1820—1894 ), кћерка Ристе Данића и Наумке Протић, рођ. Момировић, кћерке обор-кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестре војводе пожаревачке кнежине Иве Момировића била је удата за пуковника Илију Гарашанина, сина Хаџи Милутина Савића и Пауне Лома, сестре војводе Арсенија Ломе, председника 10. и 18. министарског савета (владе) Србије, министра унутрашњих послова.

Синови Илије и Софије Гарашанин, унуци Наумке и праунуци кнеза Момира Протића су пуковник Милутин Гарашанин председник 34. министарског савета (владе) Србије и Светозар Гарашанин, такокђе официра, кнежевог ађутанта, који је рањен приликом атентата на кнеза Михаила.

Пуковник Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина и праунук кнеза Момира Протића, је са супругом Вукосавом имао синове Војислава и Владимира и кћерку Оливеру. Поручник Војислав М. Гарашанин, у Првом светском рату рањен у обе руке наставио је да командује својом четом на Иверку, где је погинуо 6. августа 1914. Др Владимир Гарашанин, правник, резервни официр, учесник Кумановске битке и Првог светског рата имао је сина академика Милутина Гарашанина, познатог археолога, чије кћерке Јулија и близнакиње Софија и Оливера задржале су презиме Гарашанин. И њихова деца су, уз очева презимена, додала Гарашанин да би се сачувало презиме.

Жујовићи

Млађа сестра Софије Гарашанин, рођ. Данић, Јелена (1825—1875) била је удата за пуковника Младена М. Жујовића (1811—1894), министра војног и државног саветника. Имали су осморо деце, пет синова - Миленка, Михаила, Јована, Ђорђа и Јеврема и три кћерке Катарину, Јелисавету и Љубицу ^[3]. Трећи син пуковника Младена Жујовића је мајор Ђорђе Жујовић (1846—1937), који је са Персидом Костић имао сина пуковника Михаила Жујовића (1880—1965) и кћерку Јелену удату за генерала Туфегџића ^[4]. Четврти син пуковника Младена Жујовића, санитетски потпуковник Јеврем Жујовић чији син је четнички потпуковник Младена Жујовића (1895—1969), др права.

Сродство

Данићи су били у сродству са Момировићима, Гарашанима, Жујовићима, Антулама, Цукићима и др.

Референце

^ "У Катраници није било Цинцара, а ни данас их нема“, Д. Поповић, О Цинцарима, Београд 1937. pp. 47.
^ Родослов породице Данић вид. у др Ђорђе Жујовић Успомене из детињства, Београд. 1997. pp. 198.
^ Вид. Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића, Београд, 2004. Родослов Жујовића. pp. 135, 136.
^ Вид. Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића, Београд, 2004. pp. 141.

Види још

Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији

[1] "У Катраници није било Цинцара, а ни данас их нема“, Д. Поповић, О Цинцарима, Београд 1937. pp. 47.

[2] Родослов породице Данић вид. у др Ђорђе Жујовић Успомене из детињства, Београд. 1997. pp. 198.

[3] Вид. Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића, Београд, 2004. Родослов Жујовића. pp. 135, 136.

[4] Вид. Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића, Београд, 2004. pp. 141.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 === Порекло ===
-Данићи су пореклом из [[Катраница|Катранице]] (данас [[Пирги]]) села у Северној [[Грчка|Грчкој]], недалеко од Островског језера. Данићи су славили крсну славу [[Димитрије Солунски|Светог Димитрија]]. Изгледа да су пореклом били по[[цинцар]]ени [[Срби]], јер, између осталог у [[Катраници]] није било Цинцара <ref>"У Катраници није било Цинцара, а ни данас их нема“, Д. Поповић, ''О Цинцарима'', Београд 1937, pp. 47.</ref>.
+Данићи су пореклом из [[Катраница|Катранице]] (данас [[Пирги]]) села у Северној [[Грчка|Грчкој]], недалеко од Островског језера. Данићи су славили крсну славу [[Димитрије Солунски|Светог Димитрија]]. Изгледа да су пореклом били по[[цинцар]]ени [[Срби]], јер, између осталог у [[Катраници]] није било Цинцара <ref>"У Катраници није било Цинцара, а ни данас их нема“, Д. Поповић, ''О Цинцарима'', Београд 1937. pp. 47.</ref>.
 === Риста Илча Данић ===
-Риста (Илча) Данић, председник београдске општине, доселио се у Србију око 1800. из Катранице. Риста Данић је био ожењен Наумком Момировић, кћерком кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестром војводе пожаревачке кнежине Ивана Ива [[Момировићи|Момировића]]. Имали су два сина и две кћерке Димитрија Данића, Данила Данића, Софију [[Гарашанин]] рођ. [[Данићи (породица)|Данић]], удату за [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]] и Јелену [[Жујовићи|Жујовић]], рођ. [[Данићи (породица)|Данић]] удату за Младена [[Жујовићи|Жујовића]] <ref>Родослов породице Данић вид. у др Ђорђе Жујовић ''Успомене из детињства'', Београд, 1997. pp. 198.</ref>.
+Риста (Илча) Данић, председник београдске општине, доселио се у Србију око 1800. из Катранице. Риста Данић је био ожењен Наумком Момировић, кћерком кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестром војводе пожаревачке кнежине Ивана Ива [[Момировићи|Момировића]]. Имали су два сина и две кћерке Димитрија Данића, Данила Данића, Софију [[Гарашанин]] рођ. [[Данићи (породица)|Данић]], удату за [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]] и Јелену [[Жујовићи|Жујовић]], рођ. [[Данићи (породица)|Данић]] удату за Младена [[Жујовићи|Жујовића]] <ref>Родослов породице Данић вид. у др Ђорђе Жујовић ''Успомене из детињства'', Београд. 1997. pp. 198.</ref>.
 === Данило Р. Данић ===
@@ Ред 55: / Ред 55: @@
 {{главни чланак|Јован Данић}}
-Др Јован Данић, неуролог и психијатар, је са Јеленом [[Антуле|Антула]] (1863-1920), кћерком Константина С. [[Антуле]] имао је Димитрија, Данила, Радована и Милована.
+Др Јован Данић, неуролог и психијатар, је са Јеленом [[Антуле|Антула]] (1863—1920), кћерком Константина С. [[Антуле]] имао је Димитрија, Данила, Радована и Милована.
 ==== Данило Ј. Данић ====
@@ Ред 67: / Ред 67: @@
 ==== Др Радован J. Данић (1893—1979) ====
-Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893-1979) др медицине, проф. на универзитету у Београду, управник 2. хируршке клинике. По свршеној гимназији студирао је медицину у Минхену, али се 1912. јавио добровољно у војску да би био распоређен као помоћни батаљонски лекар, убрзо у дивизијску болницу. По ослобођењу Битоља Данић се демобилише, наставља студије, но, већ у лето 1914. године, враћа се у Србију и учествује у Првом светском рату. По демобилизацији, 1920. године наставља медицинске студије у Берну. Дипломира 1923. и ступа у војску као санитетски поручник, да би после недељу дана, због ратних заслуга био унапређен у чин санитетског капетана II класе.
+Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) др медицине, проф. на универзитету у Београду, управник 2. хируршке клинике. По свршеној гимназији студирао је медицину у Минхену, али се 1912. јавио добровољно у војску да би био распоређен као помоћни батаљонски лекар, убрзо у дивизијску болницу. По ослобођењу Битоља Данић се демобилише, наставља студије, но, већ у лето 1914. године, враћа се у Србију и учествује у Првом светском рату. По демобилизацији, 1920. године наставља медицинске студије у Берну. Дипломира 1923. и ступа у војску као санитетски поручник, да би после недељу дана, због ратних заслуга био унапређен у чин санитетског капетана II класе.
 За време Другог светског рата др Радован Данић прихвата наређење и овлашћења пуковника Драже Михајловића за формирање санитета Војске у отаџбини. Али, планове и распоред људства не држи на папиру, већ у памћењу, те по његовом хапшењу, средином 1942. године, организација не бива откривена. Потом борави у заробљеништву, одакле се просле рата враћа у земљу.
-Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893-1979) био је ожењен Десанком Пантић. Нема потомства.
+Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893—1979) био је ожењен Десанком Пантић. Нема потомства.
 === Др Димитрије Данић (1862—1932) ===
@@ Ред 82: / Ред 82: @@
 {{главни чланак |Гарашанин}}
-Софија Данић (1820-1894 ), кћерка Ристе [[Данићи|Данића]] и Наумке Протић, рођ. [[Момировићи|Момировић]], кћерке обор-кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестре војводе пожаревачке кнежине Иве Момировића била је удата за пуковника [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]], сина [[Милутин Савић Гарашанин|Хаџи Милутина Савића]] и Пауне [[Лома]], сестре војводе [[Арсеније Лома|Арсенија Ломе]], председника 10. и 18. министарског савета (владе) Србије, министра унутрашњих послова.
+Софија Данић (1820—1894 ), кћерка Ристе [[Данићи|Данића]] и Наумке Протић, рођ. [[Момировићи|Момировић]], кћерке обор-кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестре војводе пожаревачке кнежине Иве Момировића била је удата за пуковника [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]], сина [[Милутин Савић Гарашанин|Хаџи Милутина Савића]] и Пауне [[Лома]], сестре војводе [[Арсеније Лома|Арсенија Ломе]], председника 10. и 18. министарског савета (владе) Србије, министра унутрашњих послова.
 Синови Илије и Софије Гарашанин, унуци Наумке и праунуци кнеза Момира Протића су пуковник [[Милутин Гарашанин (вишезначна одредница)|Милутин Гарашанин]] председник 34. министарског савета (владе) Србије и Светозар Гарашанин, такокђе официра, кнежевог ађутанта, који је рањен приликом атентата на [[михаило Обреновић|кнеза Михаила]].
@@ Ред 91: / Ред 91: @@
 {{главни чланак |Жујовићи}}
-Млађа сестра Софије [[Гарашанин]], рођ. Данић, Јелена (1825-1875) била је удата за пуковника [[Младен М. Жујовић|Младена М. Жујовића]] (1811-1894), министра војног и државног саветника. Имали су осморо деце, пет синова - Миленка, Михаила, [[Јован Жујовић|Јована]], Ђорђа и Јеврема и три кћерке Катарину, Јелисавету и Љубицу <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004. Родослов Жујовића, pp. 135, 136.</ref>. Трећи син пуковника Младена Жујовића је мајор Ђорђе Жујовић (1846-1937), који је са Персидом Костић имао сина пуковника Михаила Жујовића (1880-1965) и кћерку Јелену удату за генерала Туфегџића <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004, pp. 141.</ref>. Четврти син пуковника Младена Жујовића, санитетски потпуковник Јеврем Жујовић чији син је четнички потпуковник [[Младен Жујовић (потпуковник)|Младена Жујовића]] ([[1895]] - [[1969]]), др права.
+Млађа сестра Софије [[Гарашанин]], рођ. Данић, Јелена (1825—1875) била је удата за пуковника [[Младен М. Жујовић|Младена М. Жујовића]] (1811—1894), министра војног и државног саветника. Имали су осморо деце, пет синова - Миленка, Михаила, [[Јован Жујовић|Јована]], Ђорђа и Јеврема и три кћерке Катарину, Јелисавету и Љубицу <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004. Родослов Жујовића. pp. 135, 136.</ref>. Трећи син пуковника Младена Жујовића је мајор Ђорђе Жујовић (1846—1937), који је са Персидом Костић имао сина пуковника Михаила Жујовића (1880—1965) и кћерку Јелену удату за генерала Туфегџића <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004. pp. 141.</ref>. Четврти син пуковника Младена Жујовића, санитетски потпуковник Јеврем Жујовић чији син је четнички потпуковник [[Младен Жујовић (потпуковник)|Младена Жујовића]] (1895—1969), др права.
 === Сродство ===