Милутин Савић Гарашанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Савић-Гарашанин
Датум рођења 1762.
Место рођења Гараши
Датум смрти 1842.
Место смрти Барајево

Хаџи Милутин Савић-Гарашанин (17621842) је учесник оба српска устанка, обор-кнез јасенички и члан Државног савета за време кнеза Милоша. Његова породица се доселила из Бјелопавлића (касније Црне Горе) у село Гараши. Савићи су огранак Бошковића из Бјелопавлића. Учествовао је у фрајкору у Кочиној крајни у истој јединици у којој је био и Карађорђе. Карађорђе га је осудио на вађење мазије због сумње да је попалио сена. Мазију је избегао јер се одметнуо у хајдуке. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, био је на хаџилуку у Јерусалиму у Светој земљи. Рањен у бици на Дубљу 1815. Преселио се из Гараша у Гроцку 1816, где му је књаз Милош додело имање. Имао је 80 година када су га у Барајеву убили катани 1842. пошто је кренуо да се придружи Вучићевој побуни против кнеза Михаила. Забележено је да се бранио од потере, да је имао седам рана телу. Одсекли су му главу и набили је на колац поред пута. После три дана убијен му је и син Лука код породичне куће у Гроцкој. Луки је одсечена глава набијена на колац испред породичне куће, а у уста су му ставили упаљену лулу. Три дана касније катани су убили и његовог сина Луку Гарашанина у Гроцкој, код породичне куће. Син Михаило успео је да се избави од потере, док је син Илија Гарашанин, као бивши заповеник војске Србије и противник кнеза Михаила, био већ од 1840. у изгнанству у Цариграду.

Хаџи Милутин Савић био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе из Драгоља, Рудничка нахија. Имали су три сина Михајла, Луку и Илију, творца Начертанија и председника српске владе и две кћерке. Лука Гарашанин био је управник царине, трговац, а Михајло Гарашанин државни саветник, такође трговац.

Литература[уреди]

  • Алекса С. Јовановић: Приносци за историју старог српског права, Београд 1900.

Види још[уреди]