Бајт-код — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. новембар 2015. у 05:02

Бајткод, познат и под именом п-код (преносиви код), је врста скупа инструкција намењених за ефикасније извршење операција софтверског интерпретатора. За разлику од изворних кодова које људи могу да читају, бајткод чини скуп нумеричких кодова, константи и референци (углавном су то нумеричке адресе) који шифрирају резултате рашчлањавања и семантичких анализа ствари попут типа, области дејства, као и потпрограма постојећих програма. Они омогућавају много боље преформансе од директне интерпретације изворног кода.

Назив бајткод потиче од сета инструкција који садржи оперативни бајт у којем су постављени разноврсни параметри. Бајткод се у програмском језику може користити да би се упростила интерпретација, или да би се смањила зависност хардвера или оперативног система омогућавајући истом коду да може да се покрене на различитим платформама. Бајткод често може или да обавља улогу виртуалне машине (интерпретатора) или да се убаци у машински код ради бољих перформанси.

Пошто се инструкције бајткода технолошки обрађују кроз софтвер, могу бити комплексни, и поред тога свакако захтевају традиционалне инструкције хардвера; виртуалне стек машине су врло честе, мада су изграђене и виртуалне машине регистрацију података.^[1]^[2] Слично као и код објектних датотека, одређени делови кода се смештају у различите фајлове, али се заједно активирају приликом извршавања операција.

Извршавање

Бајткод програм може да се изврши рашчлањивањем записа и директним извршење инструкција, једну по једну. Оваква врста бајткод интерпретатора је веома преносива. Неки системи, звани динамички преводиоци, или "just-in-time"(ЈИТ) преводиоци , преводе бајткод у машински језик кад год је то потребно у рантајму: ово помаже виртуалној машини да побољша хардвер, а да се при томе преносивост бајткода не губи. На пример, Јава и Смалталк код је форматиран као бајткод, па га (ЈИТ) преводилац може превести у машински код пре активирања. Ово ствара благи застој пре покретања програма,али значајно повећава брзину рада када се упореди са директном интерпретацијом изворног кода.

Због овог побољшања перформанси, данас многи програмски језици покрећу своје програме у две етапе, прво преводе изворни код у бајткод и после убацују бајткод у виртуалну машину. Овде су виртуелне машине базиране на бајткоду, то су Јава, Пајтон, ПХП,^[3] Тцл и Форт (мада је Фортова виртуелна машина мало другачија, па се и бајткодови преводе на својствен начин). Програмски језици као што су Перл и Рубy 1.8 користе апстрактно синтаксно стабло како би расчланили изворни код.

Недавно су аутори В8 ^[4] и Дарта ^[5] закључили да је бајткод неопходан ако желимо брзу и ефикасну ВМ имплементацију. Имплементација оба горе поменута језика користе директно ЈИТ превођење изворног кода у машински код без кориштења бајткода.^[6]

Примери

ActionScript се извршава у ActionScript виртуелној машини (АВМ), која је део Flash Playerа и AIR. ActionScript код се типично претвара у бајткод формат од стране преводиоца. Примери преводиоца укључују и онај који је направљен у Adobe Flash Professional и онај који је направљен у Adobe Flash Builder и доступан у the Adobe Flex SDK.
Adobe Flash објекти
BANCStar, првобитно бајткод за прављење алата интерфејса али се већ користи као сопствени језик.

Беркли филтер пакет

CLISP имплементација Common Lisp-а коришћена је само за превођење бајтокда већ много година; међутим, сада такође подржава превођење на матерњи код уз помоћ ГНУ муње.

CMUCL и Scieneer Common Lisp имплементације Common Lisp-а могу преводити и на бајткод и на матерњи код; бајткод је много компактнији

Common средњи језик извршен је од стране рантајма Common језика. Користе га Microsoft .NET језици као што је C#.

Далвик бајткод, дизајниран за Андроид платформу, извршава се од стране Далвик виртуалне машине.

Дис бајткод, дизајниран од стране Инферна (оперативног система), врши се од стране Дис виртуелне машине.

АјфелСтудио за Ајфел програмски језик

ЕМ - виртуелна машина Амстердам комплет преводилаца користи се као средњи компиловани језик и као и као модеран бајткод језик

Емацс је текст едитор који се са већином својих функционалности спроводи у специфичном дијалекту Лиспа. Ове карактеристике су преведене у бајткоду. Ова архитектура омогућава корисницима да прилагоде едитор са високим нивоом језика, који је након превођења у бајткод омогућава интер- вал разумну перформансу.

Embeddable Common Lisp имплементација Common Lisp-а може се превести у бајткод или у С код.

Ericsson имплементација Erlang-а користи BEAM бајткод

Icon и Unicon^[7] програмски језици

Infocom^[8] користи З-Машину да своје софтверске апликације учини преношљивијим.

Јава бајткод, који се извршава од стране Јава виртуелне машине
- ASM

- BCEL

- Javassist

- JMangler

ВМНР, модуларни бајткод преводилац и виртуелна машина

Луа користи бајткод виртуелну машину засновану на регистру.

м код MATLAB програмског језика^[9]

OCaml програмски језик опционо преводи на компактну бајткод форму.

П-код УЦСД Паскала је имплементација програмског језика Паскал

Папагај виртуелна машина
Pick BASIC такође се односи на Data BASIC или MultiValue BASIC

Р окружење за статистичко рачунарство нуди бајткод преводиоца преко пакета преводиоца, сада стандардно са Р верзијом 2.13.0. Могуће је превести ову верзију Р тако да је базни и препоручени пакети имају предност од овога.^[10]

Шема 48 имплементација Шеме користи бајткод интерпретатор

Бајткодови многих имплементација Смалталка програмског језика

Спин преводилац уграђен у микроконтролер пропелера Паралакс

SWEET16

Tcl

Visual FoxPro преводи на бајткод

YARV и Rubinius за Руби.

Референце

^ The Implementation of Lua 5.0 involves a register-based virtual machine.
^ „Dalvik VM”. is register based
^ Although PHP opcodes are generated each time the program is launched, and are always interpreted and not Just-In-Time compiled
^ „Dynamic Machine Code Generation”. Google.
^ Loitsch, Florian. „Why Not a Bytecode VM?”. Google.
^ „JavaScript myth: JavaScript needs a standard bytecode”.
^ The Implementation of Icon and Unicon a Compendium
^ The Implementation of the Icon Programming Language
^ For the details refer to „United States Patent 6,973,644”.
^ For the details refer to „R Installation and Administration”.

[1] The Implementation of Lua 5.0 involves a register-based virtual machine.

[2] „Dalvik VM”. is register based

[3] Although PHP opcodes are generated each time the program is launched, and are always interpreted and not Just-In-Time compiled

[4] „Dynamic Machine Code Generation”. Google.

[5] Loitsch, Florian. „Why Not a Bytecode VM?”. Google.

[6] „JavaScript myth: JavaScript needs a standard bytecode”.

[7] The Implementation of Icon and Unicon a Compendium

[8] The Implementation of the Icon Programming Language

[9] For the details refer to „United States Patent 6,973,644”.

[10] For the details refer to „R Installation and Administration”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 * [[Actionscript|ActionScript]] се извршава у ActionScript виртуелној машини (АВМ), која је део Flash Playerа и AIR. ActionScript код се типично претвара у бајткод формат од стране [[Компилатор|преводиоца]]. Примери преводиоца укључују и онај који је направљен у  Adobe Flash Professional и онај који је направљен у Adobe Flash Builder и доступан у  the Adobe Flex SDK.
 * [[Adobe Flash]] објекти
-*  [[BANCStar (програмски језик|BANCStar]], првобитно бајткод за прављење алата интерфејса али се већ користи као сопствени језик.<br />
+*  [[BANCStar (програмски језик|BANCStar]], првобитно бајткод за прављење алата интерфејса али се већ користи као сопствени језик.
-* [[Беркли филтер пакет]]<br />
+* [[Беркли филтер пакет]]
 * [[Библиотека инжењеринга бајткода]]
-* [[Јава виртуелна машина|Преводиоци од Ц до Јавине виртуелне машине]] <br />
+* [[Јава виртуелна машина|Преводиоци од Ц до Јавине виртуелне машине]]
-* [[CLISP]] имплементација [[Common Lisp]]-а коришћена је само за превођење бајтокда већ много година; међутим, сада такође подржава превођење на матерњи код уз помоћ [[ГНУ муња|ГНУ муње]].<br />
+* [[CLISP]] имплементација [[Common Lisp]]-а коришћена је само за превођење бајтокда већ много година; међутим, сада такође подржава превођење на матерњи код уз помоћ [[ГНУ муња|ГНУ муње]].
-* [[CMUCL]] и [[Scieneer Common Lisp]] имплементације [[Common Lisp]]-а могу преводити и на бајткод и на матерњи код; бајткод је много компактнији<br />
-* [[Common средњи Језик|Common средњи језик]] извршен је од стране [[CLR|рантајма Common језика]]. Користе га [[.NET Framework|Microsoft .NET]] језици као што је [[C Sharp|C#]].<br />
+* [[CMUCL]] и [[Scieneer Common Lisp]] имплементације [[Common Lisp]]-а могу преводити и на бајткод и на матерњи код; бајткод је много компактнији
-* Далвик бајткод, дизајниран за [[Андроид (оперативни систем)|Андроид]] платформу, извршава се од стране [[Далвик (софтвер)|Далвик виртуалне машине.]]<br />
-* Дис бајткод, дизајниран од стране [[Инферно (оперативни систем)|Инферна (оперативног система)]], врши се од стране [[Дис виртуелна машина|Дис виртуелне машине]].<br />
+* [[Common средњи Језик|Common средњи језик]] извршен је од стране [[CLR|рантајма Common језика]]. Користе га [[.NET Framework|Microsoft .NET]] језици као што је [[C Sharp|C#]].
-* [[АјфелСтудио]] за [[Ајфел (програмски језик)|Ајфел програмски језик]]<br />
-* [[Амстердам комплет преводилаца|ЕМ]] - виртуелна машина Амстердам комплет преводилаца користи се као средњи компиловани језик и као и као модеран бајткод језик<br />
+* Далвик бајткод, дизајниран за [[Андроид (оперативни систем)|Андроид]] платформу, извршава се од стране [[Далвик (софтвер)|Далвик виртуалне машине.]]
-* [[Емацс]] је текст едитор који се са већином својих функционалности спроводи у [[Специфичан дијалект|специфичном дијалекту]] [[Lisp|Лиспа]]. Ове карактеристике су преведене у бајткоду. Ова архитектура омогућава корисницима да прилагоде едитор са високим нивоом језика, који је након превођења у бајткод омогућава интер- вал разумну перформансу.<br />
-* [[Embeddable Common Lisp]] имплементација [[Common Lisp]]-а може се превести у бајткод или у С код.<br />
+* Дис бајткод, дизајниран од стране [[Инферно (оперативни систем)|Инферна (оперативног система)]], врши се од стране [[Дис виртуелна машина|Дис виртуелне машине]].
-* Ericsson имплементација [[Erlang (програмски језик)|Erlang]]-а користи [[BEAM бајткод]]<br />
-* [[Icon (програмски језик)|Icon]] и [[Unicon (програмски језик)|Unicon]]<ref>[http://unicon.sourceforge.net/book/ib.pdf The Implementation of Icon and Unicon a Compendium]</ref> програмски језици<br />
+* [[АјфелСтудио]] за [[Ајфел (програмски језик)|Ајфел програмски језик]]
-* [[Infocom]]<ref>[http://www.cs.arizona.edu/icon/ftp/doc/ib1up.pdf The Implementation of the Icon Programming Language]</ref> користи [[З-Машина|З-Машину]] да своје софтверске апликације учини преношљивијим.<br />
+* [[Амстердам комплет преводилаца|ЕМ]] - виртуелна машина Амстердам комплет преводилаца користи се као средњи компиловани језик и као и као модеран бајткод језик
+* [[Емацс]] је текст едитор који се са већином својих функционалности спроводи у [[Специфичан дијалект|специфичном дијалекту]] [[Lisp|Лиспа]]. Ове карактеристике су преведене у бајткоду. Ова архитектура омогућава корисницима да прилагоде едитор са високим нивоом језика, који је након превођења у бајткод омогућава интер- вал разумну перформансу.
+* [[Embeddable Common Lisp]] имплементација [[Common Lisp]]-а може се превести у бајткод или у С код.
+* Ericsson имплементација [[Erlang (програмски језик)|Erlang]]-а користи [[BEAM бајткод]]
+* [[Icon (програмски језик)|Icon]] и [[Unicon (програмски језик)|Unicon]]<ref>[http://unicon.sourceforge.net/book/ib.pdf The Implementation of Icon and Unicon a Compendium]</ref> програмски језици
+* [[Infocom]]<ref>[http://www.cs.arizona.edu/icon/ftp/doc/ib1up.pdf The Implementation of the Icon Programming Language]</ref> користи [[З-Машина|З-Машину]] да своје софтверске апликације учини преношљивијим.
 * [[Јава бајткод]], који се извршава од стране [[Јава виртуелна машина|Јава виртуелне машине]]
-** [[ASM]]<br />
+** [[ASM]]
-** [[BCEL]]<br />
-** [[Javassist]]<br />
+** [[BCEL]]
-** [[JMangler]]<br />
+** [[Javassist]]
-* [[ВМНР]], модуларни бајткод преводилац и виртуелна машина<br />
-* [[Lua|Луа]] користи бајткод виртуелну машину засновану на регистру.<br />
+** [[JMangler]]
-* м код [[MATLAB]] програмског језика<ref>For the details refer to {{cite web | url = http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6973644.PN.&OS=PN/6973644&RS=PN/6973644 | title=United States Patent 6,973,644}}</ref><br />
-* [[OCaml]] програмски језик опционо преводи на компактну бајткод форму.<br />
+* [[ВМНР]], модуларни бајткод преводилац и виртуелна машина
-* [[П-код машина|П-код]] [[УЦСД Паскала]] је имплементација програмског језика [[Паскал (програмски језик)|Паскал]]<br />
+* [[Lua|Луа]] користи бајткод виртуелну машину засновану на регистру.
+* м код [[MATLAB]] програмског језика<ref>For the details refer to {{cite web | url = http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6973644.PN.&OS=PN/6973644&RS=PN/6973644 | title=United States Patent 6,973,644}}</ref>
+* [[OCaml]] програмски језик опционо преводи на компактну бајткод форму.
+* [[П-код машина|П-код]] [[УЦСД Паскала]] је имплементација програмског језика [[Паскал (програмски језик)|Паскал]]
 * [[Папагај виртуелна машина]]
-* [[Pick BASIC]] такође се односи на Data BASIC или [[MultiValue BASIC]]<br />
+* [[Pick BASIC]] такође се односи на Data BASIC или [[MultiValue BASIC]]
-* [[R (програмски језик)|Р окружење за статистичко рачунарство]] нуди бајткод преводиоца преко пакета преводиоца, сада стандардно са Р верзијом 2.13.0. Могуће је превести ову верзију Р тако да је базни и препоручени пакети имају предност од овога.<ref>For the details refer to {{cite web | url =http://cran.r-project.org/doc/manuals/R-admin.html#Byte_002dcompiler | title=R Installation and Administration}}</ref><br />
+* [[R (програмски језик)|Р окружење за статистичко рачунарство]] нуди бајткод преводиоца преко пакета преводиоца, сада стандардно са Р верзијом 2.13.0. Могуће је превести ову верзију Р тако да је базни и препоручени пакети имају предност од овога.<ref>For the details refer to {{cite web | url =http://cran.r-project.org/doc/manuals/R-admin.html#Byte_002dcompiler | title=R Installation and Administration}}</ref>
-* [[Шема 48]] имплементација Шеме користи бајткод интерпретатор<br />
-* Бајткодови многих имплементација [[Smalltalk|Смалталка]] програмског језика<br />
+* [[Шема 48]] имплементација Шеме користи бајткод интерпретатор
-* [[Спин (програмски језик)|Спин]] преводилац уграђен у [[микроконтролер]] [[Паралакс пропелер|пропелера]] [[Паралакс]]<br />
-* [[SWEET16]]<br />
+* Бајткодови многих имплементација [[Smalltalk|Смалталка]] програмског језика
-* [[Tcl]]<br />
-* [[Visual FoxPro]] преводи на бајткод<br />
+* [[Спин (програмски језик)|Спин]] преводилац уграђен у [[микроконтролер]] [[Паралакс пропелер|пропелера]] [[Паралакс]]
-* [[YARV]] и [[Rubinius]] за [[Руби (програмски језик)|Руби]].<br />
+* [[SWEET16]]
+* [[Tcl]]
+* [[Visual FoxPro]] преводи на бајткод
+* [[YARV]] и [[Rubinius]] за [[Руби (програмски језик)|Руби]].
-== Белешке ==
+== Референце ==
-{{Reflist|1}}
+{{reflist|1}}
 [[Категорија:Софтвер за виртуелизацију]]