Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево — разлика између измена
м - рут |
м правопис |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута [[1878]]. године због Српско-бугарског рата и обновљена је [[1907]]. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]]. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига <ref>[http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/istorijat.htm Матична библиотека Ваљево]</ref> |
Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута [[1878]]. године због Српско-бугарског рата и обновљена је [[1907]]. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]]. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига .<ref>[http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/istorijat.htm Матична библиотека Ваљево]</ref> |
||
== Матичност == |
== Матичност == |
Верзија на датум 23. новембар 2015. у 14:37
Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Датум уноса: јануар—децембар 2015. |
Библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево је установа културе од националног значаја и матична библитека за општине Уб, Љиг, Лајковац, Мионица и Осечина. Основана је крајем 1868. године као Читаоница ваљевска.
Историја
Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута 1878. године због Српско-бугарског рата и обновљена је 1907. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде Ваљевске гимназије. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига .[1]
Матичност
Библиотека је матична установа и основна јединица библиотечко-информационог система у Колубарском округу. У овом систему се налазе све јавне, школске и стручне библиотеке. Надлежност матичне библиотеке над радом других библиотека у систему регулисана је Законом о библиотечко-информационој делатности [2]
Библиотеке Колубарског округа
- Народна библиотека Осечина
- Градска библиотека Лајковац
- Народна библиотека "Милован "Глишић" Мионица
- Градска библиотека "Божидар Кнежевић" Уб
- Градска библиотека Љиг
Одељења
- Одељење набавке и обраде
- Одељење за унапређење библиотечке делатности
- Одељење за научни рад и информације са корисницима
- Одељење за рад са одраслим корисницима
- Дечје одељење
- Завичајно одељење
- Одељење периодичних списа
- Одељење за рад са старом и ретком књигом
- Одељење стране књиге и легата
- Одељење електронске обраде
Манифестације
- Двориште [3]
- Десанкини мајски разговори
- Књижевна награда "Љубомир П. Ненадовић"