Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м - рут
м правопис
Ред 3: Ред 3:


== Историја ==
== Историја ==
Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута [[1878]]. године због Српско-бугарског рата и обновљена је [[1907]]. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]]. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига <ref>[http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/istorijat.htm Матична библиотека Ваљево]</ref>.
Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута [[1878]]. године због Српско-бугарског рата и обновљена је [[1907]]. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде [[Valjevska gimnazija|Ваљевске гимназије]]. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига .<ref>[http://www.maticnabiblioteka-va.org.rs/istorijat.htm Матична библиотека Ваљево]</ref>


== Матичност ==
== Матичност ==

Верзија на датум 23. новембар 2015. у 14:37

Библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево је установа културе од националног значаја и матична библитека за општине Уб, Љиг, Лајковац, Мионица и Осечина. Основана је крајем 1868. године као Читаоница ваљевска.

Историја

Oдмах на свом почетку развијала је живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Осим позајмљивања књига и листова на читање, у Читаоници су организоване беседе, села, забаве, позоришне представе и други програми. Активност Читаонице је прекинута 1878. године због Српско-бугарског рата и обновљена је 1907. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, а која је била смештена у просторијама нове, тек отворене зграде Ваљевске гимназије. Зна се да је имала фонд од преко 2.000 књига .[1]

Матичност

Библиотека је матична установа и основна јединица библиотечко-информационог система у Колубарском округу. У овом систему се налазе све јавне, школске и стручне библиотеке. Надлежност матичне библиотеке над радом других библиотека у систему регулисана је Законом о библиотечко-информационој делатности [2]

Библиотеке Колубарског округа

Одељења

  • Одељење набавке и обраде
  • Одељење за унапређење библиотечке делатности
  • Одељење за научни рад и информације са корисницима
  • Одељење за рад са одраслим корисницима
  • Дечје одељење
  • Завичајно одељење
  • Одељење периодичних списа
  • Одељење за рад са старом и ретком књигом
  • Одељење стране књиге и легата
  • Одељење електронске обраде

Манифестације

  • Двориште [3]
  • Десанкини мајски разговори
  • Књижевна награда "Љубомир П. Ненадовић"

Галерија

Референце

Спољашње везе