Уб
| Уб | |
|---|---|
 Панорама Уба | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Колубарски |
| Општина | Уб |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.191 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°27′13″ СГШ; 20°04′16″ ИГД / 44.453666° СГШ; 20.071° ИГДКоординате: 44°27′13″ СГШ; 20°04′16″ ИГД / 44.453666° СГШ; 20.071° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 162 м |
.svg)  Уб | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 14210 |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | UB/УБ |
Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 6.191 становника (према попису из 2002. било је 6.018 становника).
Овде се налази Библиотека „Божидар Кнежевић”.
Садржај
Географија[уреди]
Подручје Уба је у равничарском и брежуљкастом терену у горњем току река Тамнаве, Уба и Колубаре. Прецизније, у северозападном делу централне Србије између реке Саве и Колубаре, у плодној тамнавској равници налази се атар општине Уб. Граничи се са општинама Обреновац, Лајковац, Ваљево, Коцељево и Владимирци. Подручје општине захвата територију од 456,7 km² или 0,81% територије Србије, где у 38 насеља живи 33.999 становника или 0,63% становника Србије. Становништво живи у 38 насеља од којих су 37 села и град Уб. Укупан број домаћинстава је 10.399. Просечна величина поседа износи 3,4 ha по домаћинству. На подручју општине постоје 36 сеоских катастарских општина и једна градска катастарска општина. Подручје је повезано важним саобраћајницама са окружењем и Београдом, а ускоро ће проћи и аутопут Београд–Јужни Јадран. Близина главног града и изграђена путна инфраструктура и њено осавремењавање су битан фактор укупног економског развоја. Богати културно-историјски садржаји, манастири, цркве и споменици, транзитни путеви и шумско-ловни потенцијали омогућавају развој агроекотуризма. Доходак по становнику износи 52% од просечног дохотка Србије. Доходак из пољопривреде је око 46%, индустрије 25%, трговине 16% и осталих делатности 13%.
Историја[уреди]
Прве људске заједнице формиране на подручју Општине Уб Данашње, Према историјским траговима и траговима људске цивилизације Који су откривени у данашњим насељима Трлић , Калиновац, Бргуле и другим, потичу Још из времена Винчанске културе, дакле у периоду око 5.000 година пре нове ере. У насељу Чучуге и данас Додај на трагови из бронзаног доба . Територија Општине Уб насељена је од давних времена. Први помен хидронима " Тамнава " Даје Антицки писац Јорданес, називајући је Флумен Нигер, Што је у каснијој словенској транслацији произишло у Тамнава - Црна Река. Најстарији познати запис у себи Коме помиње Уб Јесте Уговор у Тати из маја 1426. године, склопљен Између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића . По писаним траговима место Уб је смештено Између села Гуњевац и Совљак, најреалнија је легенда о постанку имена Овог Места, она Која говори да сама реч " УБ " знаци " место " , од Латинске речи " урб ". Према легендама старословенским, место је настало у време владавине кнеза Коцеља, име је добило по његовом брату Славољубу. Временом је од целог имена остало само " Уб " .
Постоји више занимљивих легенди о томе како је ова варошица добила име. Међутим, ниједна, није документована. Једна од њих наводи да је име Уб донесено из Русије, јер, кажу, заиста у тој империји има више малих насеобина с таквим именом. Наведимо овде и његову варијанту Об и додајмо да је и то река. Одмах нам овде пада у саумњу оно "урб", јер, шта је старије - река или градић? Занимљива је и она легенда по којој се приповеда да је Турски војник, погођен пушком, успео да изусти само - "Уб..." и, не дорекавши оно "убише ме!", пао на свету српску земљу.
Спорт[уреди]
- ФК Јединство Уб, фудбалски клуб основан 1920. године
- КК Уб, кошаркашки клуб основан 1978. године
Дешавања у граду[уреди]
- Летња отворена сцена ”Убске вечери" (јул - август)
- Турнир у малом фудбалу Д. М. Карели (август)
- Међународни салон фотографије природе (октобар)
- Позоришни фестивал Repassage fest
- Фестивал дечјег позоришног стваралаштва
- Фестивал музичке школе "Петар Стојановић" [1]
Познати Убљани[уреди]
Неки од познатих Убљана:
- Драган Џајић
- Бранислав Петронијевић
- Душан Савић
- Раша Плаовић
- Божидар Кнежевић
- Љубиша Јоцић
- Александар Поповић
- Војислав Танкосић
- Светомир Николајевић
- Радосав Петровић
- Станко Суботић
- Немања Матић
- Ратко Чолић
Демографија[уреди]
У насељу Уб живи 6314 становника, од чега стално пребивалиште има 6164, док су 119 становника на привременом раду у иностранству. Просечна старост становништва износи 37,3 година (36,2 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 26 | 24 | ||
| 80+ | 22 | 42 | ||
| 75—79 | 47 | 79 | ||
| 70—74 | 97 | 143 | ||
| 65—69 | 128 | 172 | ||
| 60—64 | 111 | 153 | ||
| 55—59 | 101 | 112 | ||
| 50—54 | 210 | 231 | ||
| 45—49 | 304 | 281 | ||
| 40—44 | 269 | 287 | ||
| 35—39 | 192 | 242 | ||
| 30—34 | 171 | 222 | ||
| 25—29 | 202 | 200 | ||
| 20—24 | 209 | 212 | ||
| 15—19 | 234 | 231 | ||
| 10—14 | 230 | 239 | ||
| 5—9 | 177 | 172 | ||
| 0—4 | 121 | 125 | ||
| Просек : | 36,2 | 38,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.323 | 681 | 1.479 | 77 | 71 | 15 |
| Женски | 2.631 | 593 | 1.497 | 389 | 137 | 15 |
| УКУПНО | 4.954 | 1.274 | 2.976 | 466 | 208 | 30 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.247 | 44 | 2 | 77 | 329 |
| Женски | 1.076 | 25 | 0 | 26 | 250 |
| УКУПНО | 2.323 | 69 | 2 | 103 | 579 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 38 | 83 | 187 | 57 | 90 |
| Женски | 22 | 34 | 230 | 60 | 24 |
| УКУПНО | 60 | 117 | 417 | 117 | 114 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 5 | 48 | 79 | 55 | 26 |
| Женски | 13 | 39 | 61 | 114 | 101 |
| УКУПНО | 18 | 87 | 140 | 169 | 127 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 91 | |
| Женски | 26 | 0 | 0 | 51 | |
| УКУПНО | 62 | 0 | 0 | 142 | |
Референце[уреди]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
