Уб

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Уб (река).
Уб
Ub-panorama.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Општина Уб
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 6.191
Положај
Координате 44°27′13″ СГШ; 20°04′16″ ИГД / 44.453666° СГШ; 20.071° ИГД / 44.453666; 20.071 Координате: 44°27′13″ СГШ; 20°04′16″ ИГД / 44.453666° СГШ; 20.071° ИГД / 44.453666; 20.071
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 162 m
Уб на мапи Србије
Уб
Уб
Уб на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 14210
Позивни број 014
Регистарска ознака UB/УБ

Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 6.191 становника (према попису из 2002. било је 6.018 становника).

Географија[уреди]

Подруч­је Уба је у рав­ни­чар­ском и бре­жуљ­ка­стом те­ре­ну у гор­њем то­ку ре­ка Там­на­ве, Уба и Ко­лу­ба­ре. Пре­ци­зни­је, у се­ве­ро­за­пад­ном де­лу цен­трал­не Ср­би­је из­ме­ђу ре­ке Са­ве и Ко­лу­ба­ре, у плод­ној там­нав­ској рав­ни­ци на­ла­зи се атар оп­шти­не Уб. Гра­ни­чи се са оп­шти­на­ма Обре­но­вац, Лај­ко­вац, Ва­ље­во, Ко­це­ље­во и Вла­ди­мир­ци. Под­руч­је оп­шти­не за­хва­та те­ри­то­ри­ју од 456,7 km² или 0,81% те­ри­то­ри­је Ср­би­је, где у 38 на­се­ља жи­ви 33.999 ста­нов­ни­ка или 0,63% ста­нов­ни­ка Ср­би­је. Ста­нов­ни­штво жи­ви у 38 на­се­ља од ко­јих су 37 се­ла и град Уб. Уку­пан број до­ма­ћин­ста­ва је 10.399. Про­сеч­на ве­ли­чи­на по­се­да из­но­си 3,4 ha по до­ма­ћин­ству. На под­руч­ју оп­шти­не по­сто­је 36 се­о­ских ка­та­стар­ских оп­шти­на и јед­на град­ска ка­та­стар­ска оп­шти­на. Под­руч­је је по­ве­за­но ва­жним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма са окру­же­њем и Бе­о­гра­дом, а уско­ро ће про­ћи и ауто­пут Бе­о­град–Ју­жни Ја­дран. Бли­зи­на глав­ног гра­да и из­гра­ђе­на пут­на ин­фра­струк­ту­ра и ње­но оса­вре­ме­ња­ва­ње су би­тан фак­тор укуп­ног еко­ном­ског раз­во­ја. Бо­га­ти кул­тур­но-исто­риј­ски са­др­жа­ји, ма­на­сти­ри, цр­кве и спо­ме­ни­ци, тран­зит­ни пу­те­ви и шум­ско-лов­ни по­тен­ци­ја­ли омо­гу­ћа­ва­ју раз­вој агро­е­ко­ту­ри­зма. До­хо­дак по ста­нов­ни­ку из­но­си 52% од про­сеч­ног до­хот­ка Ср­би­је. До­хо­дак из по­љо­при­вре­де је око 46%, ин­ду­стри­је 25%, тр­го­ви­не 16% и оста­лих де­лат­но­сти 13%.

Историја[уреди]

Прве људске заједнице формиране на подручју Општине Уб Данашње , Према историјским траговима и траговима људске цивилизације Који су откривени у данашњим насељима Трлић , Калиновац , Бргуле и другим , потичу Још из времена Винчанске културе , дакле у периоду око 5.000 година пре нове ере. У насељу Чучуге и данас Додај на трагови из бронзаног доба .   Територија Општине Уб насељена је од давних времена. Први помен хидронима " Тамнава " Даје Антицки писац Јорданес , називајући је Флумен Нигер , Што је у каснијој словенској транслацији произишло у Тамнава - Црна Река. Најстарији познати запис у себи Коме помиње Уб Јесте Уговор у Тати из маја 1426. године , склопљен Између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића .   По писаним траговима место Уб је смештено Између села Гуњевац и Совљак , најреалнија је легенда о постанку имена Овог Места , она Која говори да сама реч " УБ " знаци " место " , од Латинске речи " урб ". Према легендама старословенским , место је настало у време владавине кнеза Коцеља , име је добило по његовом брату Славољубу. Временом је од целог имена остало само " Уб " .

Постоји више занимљивих легенди о томе како је ова варошица добила име. Међутим, ниједна, није документована. Једна од њих наводи да је име Уб донесено из Русије, јер, кажу, заиста у тој империји има више малих насеобина с таквим именом. Наведимо овде и његову варијанту Об и додајмо да је и то река. Одмах нам овде пада у саумњу оно "урб", јер, шта је старије - река или градић? Занимљива је и она легенда по којој се приповеда да је Турски војник, погођен пушком, успео да изусти само - "Уб..." и, не дорекавши оно "убише ме!", пао на свету српску земљу.

Спорт[уреди]

Дешавања у граду[уреди]

  • Летња отворена сцена ”Убске вечери" (јул - август)
  • Турнир у малом фудбалу Д. М. Карели (август)
  • Међународни салон фотографије природе (октобар)
  • Позоришни фестивал Repassage fest
  • Фестивал дечјег позоришног стваралаштва
  • Фестивал музичке школе "Петар Стојановић" [1]

Познати Убљани[уреди]

Неки од познатих Убљана:

Демографија[уреди]

У насељу Уб живи 6314 становника, од чега стално пребивалиште има 6164, док су 119 становника на привременом раду у иностранству. Просечна старост становништва износи 37,3 година (36,2 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.770
1953. 2.176
1961. 2.592
1971. 3.650
1981. 4.819
1991. 5.797 5.511
2002. 6.278 6.018
2011. 6.191
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.919 98,35 %
Југословени
  
11 0,18 %
Роми
  
9 0,14 %
Хрвати
  
6 0,09 %
Чеси
  
4 0,06 %
Македонци
  
2 0,03 %
Црногорци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
непознато
  
41 0,68 %


Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]