Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу — разлика између измена
вишезначна одредница |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
}} |
}} |
||
'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu</ref>. |
'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>[http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. |
||
Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност. |
Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност. |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
|||
{{рефлист}} |
{{рефлист}} |
||
Верзија на датум 21. март 2016. у 16:54
Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Јаша Томић |
Општина | Сечањ |
Држава | Србија |
Време настанка | 1746. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[1].
Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.