Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
вишезначна одредница
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 25: Ред 25:
}}
}}


'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu</ref>.
'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>[http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.


Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.
Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.


== Референце ==
== Референце ==

{{reflist}}
{{рефлист}}
{{рефлист}}



Верзија на датум 21. март 2016. у 16:54

Црква Светог Николе у Јаши Томићу
Црква Светог Николе у Јаши Томићу
Опште информације
МестоЈаша Томић
ОпштинаСечањ
Држава Србија
Време настанка1746.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zrenjaninheritage.com

Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[1].

Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XИX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.

Референце

Види још

Спољашње везе