Јаша Томић (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаша Томић
Jaša Tomić, panoramic view.jpg
Јаша Томић
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2373
 — густина 38*/км2
Географске карактеристике
Координате 45°26′29″ СГШ; 20°51′11″ ИГД / 45.4415° СГШ; 20.853166° ИГД / 45.4415; 20.853166Координате: 45°26′29″ СГШ; 20°51′11″ ИГД / 45.4415° СГШ; 20.853166° ИГД / 45.4415; 20.853166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 52 м
Површина 82,0* км2
Јаша Томић на мапи Србије
Јаша Томић
Јаша Томић
Остали подаци
Поштански број 23230
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Јаша Томић, раније Модош (мађ. Modos) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2373 становника. Јаша Томић је погранично место. Румунска граница је источно на око километар од села. Близу села протиче река Тамиш.

Село је добило име по Јаши Томићу, политичару из 19. века. Пре тога насеље се звало Модош.

Село је познато по поплави која се догодила 2005. године када се излила река Тамиш и поплавила велики део насеља. То је била највећа поплава у Банату у последњих стотинак година.

Овде се налази Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу.

Географија[уреди]

У селу се осим православне налази и римокатоличка црква подигнута 1911. године која је у лошем стању услед старости.[1]

Положај[уреди]

Јаша Томић се налази на надморској висини од 81 метар. Западно од села је село Крајишник, удаљено око 10 километара, јужно су Сечањ и Шурјан, удаљени 12 односно 7 километара. Најближи велики град је Зрењанин удаљен 41 километра.

Земљиште је равничарско, алувијалног порекла, састављено од пешчара, песка, леса и иловаче. Површински слој земљишта је углавном банатски чернозем (око 75%), а заступљена је и наплавница, слатина и смолница.

Прошлост[уреди]

Модош се први пут среће у документима 1332-1337. године у вези са пописом папског десетка. Припадао је Ковинској жупанији у Угарској. То је српско насеље записано у Крушевском поменику и Катастигу манастира Пећке патријарпије у 17. веку. По ослобођењу од Турака, у Коморском Банату је а 1717. године имао је 50 домова. По Ерлеру царском ревизору 1774. године Модош је насеље у Бечкеречком дистрикту и Бечкеречком срезу, а становници су Срби.[2] У месту од половине 18. века колонизоване Швабе, али и друге нације, међу којима највише покатоличени Бугари (Парћани)[3]. Због тога су се Срби у више наврата исељавали. Спахија Никола Ђуричко ( и његови сродници) се потписивао са предикатом "от Модош".[4]

Почетком 20. века Модош је имао статус "велика општина", а то је било због великог броја становника. У месту је тада живело 4620 становника у 740 кућа. Немци су били најбројнији (са 2131 припадником) а Срба је тада 1452 душе (или 32%) са 252 дома (или 34%).[5] Мада је Румуна било свега 61 становник, Модош је приликом првог разграничења 1919. године ипак припао Румунији. Све до јесени 1923. године Модош са још неколико села био је у саставу румунске краљевине. Затим је извешена размена територија, да би се добило правилно разграничење. Модош је замењен за варош Жомбољу. Ново име "Јаша Томић" добија 1924. године, у знак захвалности радикалском вођи Јаши Томићу, који је допринео да место буде додељено Краљевини СХС.

Модош је било важно место - богата "варош" на Тамишу, и у њему су биле концентрисане институције и власти са седиштем, попут: политички - Модошки срез, политичка општина, срески суд, срески физикат, пореско звање, пошта и брзојав, телефон и жељезничка станица.

Болница за душевне болести почела је да ради у Модошу 1896. године, а касније она постаје лечилиште за плућне болести. Између два светска рата у Модошу је радила Државна грађанска школа.[6]

Од српских јавних здања, у месту су тада православна црква и српска народна школа. Постојала је православна црквена општина на челу са председником Шандором Вуковим. Црквена општина је имућна, поседује парохијски дом у којем станије свештеник и парохијску сесију за издржавање свештеника. Православна парохија је била IV платежне класе, а као парохијска филијала јавља се 1905. године место Чавош, са својих 160 православаца. Парохијско звање је основано 1779. године, од када се воде православне црквене матице. Парох модошки 1905. године је поп Иван Алексић (рођен 1868) из Арада, који се у Модошу бавио до тада 13 година. Поп Иван је био образован човек, са знањем четири језика који се бавио црквеним иконописом.[7]

Православна црква је посвећена празник Преносу моштију Св. Николе или Летњем Св. Николи. Грађена је 1746. године, а темпло је осликала дружина зографа предвођених Недељком и Шербаном Поповићем 1752. године. Године 1801. модошки парох био је поп Василије Гађановић. У Новом храму у 19. веку радили су и иконописци Јефта Чолаковић 1812. године и Павел Петровић 1842. године.[8] Иконостас у оправљеном храму радио је током 1905-1906. године Стеван Алексић. На православном гробљу је 1906. године подигао гробљанску капелу Лука Васић, која је посвећена празнику треће обретеније св. Јована Крститеља.[9] Иконостас у тој капели осликао је тада мештанин Стеван Алексић.

Модош је био стециште више сликара, који су одатле потекли или ту живели. Ту је рођен и живео (1818) живописац Никифор Жарковић.[10] У Модошу је рођен академски сликар Васа Поморишац (1892-1961). Арађанин, иконописац Никола Алексић (рођен 1803. у Араду) умро је у Модошу 1873. године,[11] а његов син иконописац био је поменути парох модошки Иван (рођен 1868. у Араду) ту је умро 1938. године. У првој половини 20. века модошки становник је познати сликар Стеван Алексић, такође је ту умро 1932. године.

У месту је 1834-1863. године био учитељ Јован Фараоновић. Модошка српска школа је 1905. године сачувала "народни" карактер, јер ју је издржавала православна црквена општина. Са 147 ђака у редовној и 59 у пофторној радили су, учитељ Васа Вртипарашки родом из Велике Кикинде и учитељица Стефанија Алексић родом из Самоша. Учитиљ Васа се бавио књижевним радом, а Стефанија је била супруга академског сликара Стевана Алексића.

Демографија[уреди]

У насељу Јаша Томић живи 2406 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 1111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[12]
Година Становника
1869. 4.272
1900. 4.614
1921. 4.750
1948. 4.378
1953. 4.569
1961. 4.420
1971. 3.831
1981. 3.625
1991. 3.544 3.404
2002. 2.982 3.131
2011. 2.373
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
2.126 71,29 %
Мађари
  
251 8,41 %
Роми
  
142 4,76 %
Југословени
  
125 4,19 %
Бугари
  
29 0,97 %
Македонци
  
11 0,36 %
Хрвати
  
10 0,33 %
Румуни
  
9 0,30 %
Црногорци
  
8 0,26 %
Руси
  
8 0,26 %
Немци
  
6 0,20 %
Муслимани
  
4 0,13 %
Словенци
  
1 0,03 %
Буњевци
  
1 0,03 %
непознато
  
23 0,77 %


Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Јаша Томић, на којој се налазе два насеља, Бусење и Јаша Томић.

Знаменити Јашатомићани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Неизвесна будућност храма у Јаши Томићу („Политика“, 9. јун 2013)
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2004. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1861. године
  4. ^ Антоније Арновљен: "Виргинија или крвава жетваосвобожденија", Будим 1832. године
  5. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1927. године
  7. ^ Мата Косовац, наведено дело
  8. ^ Мата Косовац, наведено дело
  9. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
  10. ^ Милован Видаковић: "Мезимац", Будим 1818. године
  11. ^ Милош Поповић, наведено дело
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

мапе[уреди]