Стеван Алексић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Алексић
Stevan Aleksic slikar.jpg
Стеван Алексић сликар
Датум рођења (1876-12-23)23. децембар 1876.
Место рођења Арад
 Аустроугарска
Датум смрти 2. новембар 1923.(1923-11-02) (46 год.)
Место смрти Јаша Томић (Модош)
 Румунија

Стеван Алексић (Арад, 23. децембар 1876Јаша Томић (Модош), 2. новембар 1923) један је од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века.[1]

Биографија[уреди]

Стеван Алексић је био пореклом из сликарске породице (деда му је био сликар Никола Алексић, отац Душан Алексић такође се бавио сликањем). Основну и грађанску школу завршио у Араду, прве сликарске поуке добија од оца, а 1895. одлази у Минхен где сликарство најпре учи приватно, а потом на Академији (у класи Николаса Гизиса, Грка). Због очеве смрти прекида студије (1900) и настањује се у Модош (данашњи Јаша Томић), где је сазидао кућу са атељеом и оженио се модошком учитељицом Стефанијом Лукић. Академију није завршио јер је због очеве смрти морао да се врати у домовину.

Опус Стевана Алексића, чини око 230 штафелајних слика, преко 20 црквених објеката са око 100 икона и великим бројем зидних композиција, као и шездесетак цртежа и скица, такође је и поправљао радове свог деде Николе Алексића.[2] Сликао је портрете, иконе, историјски и религиозни жанр. Стилски његово сликарство припада минхенској сликарској школи, њеном реалистичком току. Најзначајнији део Алексићевог опуса везан је за сликарство симболизма и показује мноштво одлика овог сликарског правца, чиме се оно сврстава у европске уметничке токове.

Признања[уреди]

  • Основна школа у Јаша Томићу носи назив овог уметника а у дворишту ове школе се налази биста Стевана Алексића

Радови[уреди]

Насликао је зидне слике или иконостасе у следећим црквама:

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ј. Јованов, Стеван Алексић 1876-1923, Матица српска-Спомен-збирка Павла Бељанског, Нови Сад 2008.
  2. Promocija monografije slikara Stevana Aleksića | www.banaterra.eu, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. М. Шашић,"Умивање“ Предићевог иконостаса, Политика 28.09.2012, pp. 15., Београд, 2012.
  4. Iko­ne iz ra­zo­re­nog Be­še­no­va/ Iko­ne iz ra­zo­re­nog Be­še­no­va

Литература[уреди]

  • Ј. Јованов, (2010.). “АЛЕКСИЋ, Стеван”, Српска енциклопедија Том 1. књига 1. (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 162. страна. ISBN 978-86-7946-078-3.
  • Јованов, Јасна (2010). „АДАМОВИЋ, Душан”. СТЕВАН АЛЕКСИЋ (1876—1923) (на језику: (српски)). Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског. стр. 240 страна. . ISBN 978-86-87073-03-6. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 
  • Церовић, Љубивоје (2000). Срби у Румунији (на језику: (српски)). Савез Срба у Румунији. стр. 264 страна.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа од Берлинског конгреса до уједињења 1878—1918 (на језику: (српски)). Београд: Српска књижевна задруга. стр. страна. 
  • Пауновић, Маринко (1998). Срби: биографије знаменитих А-Ш (на језику: (српски)). Београд: Емка. стр. 299 страна. 
  • Jovanov, Jasna (2006). Stevan Aleksić: (1876-1923) : slikar graničnih prostora (на језику: (српски)). Београд: Narodni muzej. стр. 66 страна. . ISBN 978-86-85961-08-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • М. Шашић,"Умивање“ Предићевог иконостаса, Политика 28.09.2012, pp. 15., Београд, 2012.,ISSN 0350-4395

Спољашње везе[уреди]