Хроматин — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
[[Категорија:Цитологија]] |
[[Категорија:Цитологија]][[Категорија:Хромозом]] |
||
[[bg:Хроматин]] |
[[bg:Хроматин]] |
||
Верзија на датум 22. септембар 2007. у 20:28
Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним ензимима, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – хромозоми. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
Хроматин се састоји од:
Врсте
Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:
- хетерохроматин и
- еухроматин.
Хетерохроматин је кондензован (спирални навоји ДНК су збијени) па је због тога тамније обојен, лако се уочава у једру и неактиван је у транскрипцији.
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки протеин имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
Структура хроматинских нити
Na основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији човека износи око 2 m. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm . Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.
У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе. У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
Хроматин(обрађен неким ензимима) се под микроскопом може видети као танка нит на којој су нанизане перле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК и хистона названи нуклеозоми.
Нуклеозом се састоји од хистонског октамера око кога је ДНК намотана скоро 2 пута (тачније 1,8 пута). Октамер се састоји од 8 молекула хистона : по два молекула хистона Х2А, Х2Б, Х3 и Х4. Хистон Х1 је везан за ДНК на месту где она улази и напушта нуклеозом. Између нуклеозома је тзв. везујућа(линкер) ДНК.
Паковањем у нуклеозоме ДНК се привидно скраћује око 7 пута, али то још увек није довољно за смештање ДНК у једро.Та чињеница указује на постојање додатних нивоа спирализације ДНК као што су соленоидне структуре, петље, траке.