Јака интеракција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. мај 2016. у 13:42

Јака сила или јака интеракција данас подразумева међуделовање кваркова и глуона, што се проучава квантном хромодинамиком. Јака интеракција спада једна од 4 основне интеракције у природи, поред електромагнетне, слабе и гравитационе. Преносиоци јаке интеракција су глуони.

Јаке интеракције делују директно само међу елементарним честицама, кварковима и глуонима, чије детектовање као самосталних честица до сада није успело. Директне последице јаких интеракција су нуклеарне интеракције које се манифестују у расејању нуклеона и елементарних честица у пољу силе језгра, те на њиховом захвату у нуклеарним реакцијама.

Јака интеракција је најјача интеракција у природи. Њен домет је реда величине језгра, 10^-15 m. Време интеракције је кратко и креће се 10^-23-10^-21 s, а пресек је 10^-27-10^-21 cm².

Историја

Пре 1970тих када се још мислило да су неутрон и протон основне честице, израз „јака сила“ коришћен да се опише оно што се данас зове нуклеарна сила или резидуална јака сила. Јер у језгру се осећају резидуални (заостали) ефекти јаке силе, који делују на хадроне, дакле, барионе и мезоне. Постулирано је да нека нова сила мора до постоји да би се савладало електростатичко одбијање протона у језгру, и због њене изванредне јачине (на малим растојањима) названа је „јака сила“. Након открића кваркова, научници су схватили да сила заправо делује међу кварковима и глуонима који улазе у састав протона а не међу протонима. Неко време након тога првобитна сила (међу протонима) називана је резидуалном јаком силом а „нова“ јака интеракција је названа боја силом (енгл. colour force).

Детаљи

Види још

Литература

Introduction to Elementary Particles, by David J. Griffiths (New York: John Wiley & Sons, 1987) ISBN 0-471-60386-4
Kane, Gordon L. (1987). Modern Elementary Particle Physics. Perseus Books. ISBN 0-201-11749-5.
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., pp. 557.
The Last Sorcerers: The Path from Alchemy to the Periodic Table, by Richard Morris (Washington, DC: Joseph Henry Press, 2003) ISBN 0-309-50593-3

Спољашње везе

MISN-0-280: The Strong Interaction (PDF file) by J.R. Christman for Project PHYSNET.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Јака сила''' или '''јака интеракција''' данас подразумева међуделовање [[кварк]]ова и [[глуон]]а како је већ обухваћено [[квантна хромодинамика|квантном хромодинамиком]]. Јака сила је [[основна сила]] у којој су главни преносиоци међуделовања глуони.
+'''Јака сила''' или '''јака интеракција''' данас подразумева међуделовање [[кварк]]ова и [[глуон]]а, што се проучава [[квантна хромодинамика|квантном хромодинамиком]]. Јака интеракција спада једна од 4 [[основна интеракција|основне интеракције]] у природи, поред [[електромагнетна сила|електромагнетне]], [[слаба интеракција|слабе]] и [[гравитациона интеракција|гравитационе]]. Преносиоци јаке интеракција су [[глуон]]и.
+Јаке интеракције делују директно само међу елементарним честицама, кварковима и глуонима, чије детектовање као самосталних честица до сада није успело. Директне последице јаких интеракција су [[нуклеарна сила|нуклеарне интеракције]] које се манифестују у расејању [[нуклеон]]а и елементарних честица у пољу силе језгра, те на њиховом захвату у нуклеарним реакцијама.
-Мада јака сила ''директно'' делује само међу елементарним честицама, ефекти силе се испољавају између [[хадрон]]а као '''[[нуклеарна сила]]'''. Елементарне честице међу којима јака сила делује не могу се опазити директно као што је показано у серији безуспешних експеримената да се детектује слободни кварк. <!--This phenomenon is called [[Colour confinement|confinement]], a theory which allows only hadrons to be seen.-->
+Јака интеракција је најјача интеракција у природи. Њен домет је реда величине језгра, 10<sup>-15</sup> m. Време интеракције је кратко и креће се 10<sup>-23</sup>-10<sup>-21</sup> s, а пресек је 10<sup>-27</sup>-10<sup>-21</sup> cm<sup>2</sup>.
 == Историја ==