Јака интеракција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јака сила или јака интеракција данас подразумева међуделовање кваркова и глуона како је већ обухваћено квантном хромодинамиком. Јака сила је основна сила у којој су главни преносиоци међуделовања глуони.

Мада јака сила директно делује само међу елементарним честицама, ефекти силе се испољавају између хадрона као нуклеарна сила. Елементарне честице међу којима јака сила делује не могу се опазити директно као што је показано у серији безуспешних експеримената да се детектује слободни кварк.

Историја[уреди]

Пре 1970тих када се још мислило да су неутрон и протон основне честице, израз „јака сила“ коришћен да се опише оно што се данас зове нуклеарна сила или резидуална јака сила. Јер у језгру се осећају резидуални (заостали) ефекти јаке силе, који делују на хадроне, дакле, барионе и мезоне. Постулирано је да нека нова сила мора до постоји да би се савладало електростатичко одбијање протона у језгру, и због њене изванредне јачине (на малим растојањима) названа је „јака сила“. Након открића кваркова, научници су схватили да сила заправо делује међу кварковима и глуонима који улазе у састав протона а не међу протонима. Неко време након тога првобитна сила (међу протонима) називана је резидуалном јаком силом а „нова“ јака интеракција је названа боја силом (енгл. colour force).

Детаљи[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Introduction to Elementary Particles, by David J. Griffiths (New York: John Wiley & Sons, 1987) ISBN 0-471-60386-4
  • Kane, Gordon L. (1987). Modern Elementary Particle Physics. Perseus Books. ISBN 0-201-11749-5. 
  • С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 557.
  • The Last Sorcerers: The Path from Alchemy to the Periodic Table, by Richard Morris (Washington, DC: Joseph Henry Press, 2003) ISBN 0-309-50593-3

Спољашње везе[уреди]