Програмирање — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
→Рачунарско програмирање: Поправљена граматика ознака: мобилно уређивање преко апликације |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
== Рачунарско програмирање == |
== Рачунарско програмирање == |
||
У мањим [[развојни пројекат (информатика)|развојним пројектима]] фазе креирања програма нису одвојене и изводе се синхроно - реализација зависи од концепције и обратно. У већим [[развојни пројекат (информатика)|развојним пројектима]] су те фазе |
У мањим [[развојни пројекат (информатика)|развојним пројектима]] фазе креирања програма нису одвојене и изводе се синхроно - реализација зависи од концепције и обратно. У већим [[развојни пројекат (информатика)|развојним пројектима]] су те фазе јасно одвојене. Фаза израде концепта се у тим случајевима назива [[дизајн (информатика)|дизајн]], а реализације [[имплементација (информатика)|имплементација]]. Програмерима се тада, када су циљеви и методе реализације у претходној фази (дизајну и спецификацији) прецизно одређени, даје мање слободе при имплементацији и његова креативност се заснива првенствено на проналажењу најбољих и најефикаснијих алгоритама и метода реализације појединих задатака (израде компоненти), као и оптимизацији рада тих компоненти. |
||
Програм се обично реализује у једном [[програмски језик|програмском језику]]. У њему програмер формулише [[алгоритам|алгоритме]]. При томе га све више подржавају [[генератор кода|генератори кода]] који на бази [[модел (информатика)|модела]] (производ фазе концепције) аутоматски производе [[изворни код]]. |
Програм се обично реализује у једном [[програмски језик|програмском језику]]. У њему програмер формулише [[алгоритам|алгоритме]]. При томе га све више подржавају [[генератор кода|генератори кода]] који на бази [[модел (информатика)|модела]] (производ фазе концепције) аутоматски производе [[изворни код]]. |
||
Верзија на датум 19. јун 2016. у 12:48
.jpg)
Програмирање је термин под којим се најчешће подразумева креирање рачунарских програма, што укључује детаљну теоријску разраду проблема, изналажење концептуалног решења и имплементацију коришћењем неког од програмских језика.
Појам програмирање међутим обухвата и све остале процесе чији је циљ аутоматизовање решавања одређеног типа проблема, па тако постоји програмирање за телевизијске уређаје, веш-машине, мобилне телефоне, као и математичко програмирање и др.
У најопштијем смислу програмирање значи дефинисање низа корака који се обављају један за другим у циљу извршења одређеног задатка.
Рачунарско програмирање
У мањим развојним пројектима фазе креирања програма нису одвојене и изводе се синхроно - реализација зависи од концепције и обратно. У већим развојним пројектима су те фазе јасно одвојене. Фаза израде концепта се у тим случајевима назива дизајн, а реализације имплементација. Програмерима се тада, када су циљеви и методе реализације у претходној фази (дизајну и спецификацији) прецизно одређени, даје мање слободе при имплементацији и његова креативност се заснива првенствено на проналажењу најбољих и најефикаснијих алгоритама и метода реализације појединих задатака (израде компоненти), као и оптимизацији рада тих компоненти.
Програм се обично реализује у једном програмском језику. У њему програмер формулише алгоритме. При томе га све више подржавају генератори кода који на бази модела (производ фазе концепције) аутоматски производе изворни код.
Критеријуми квалитета
Квалитетно програмирање се одликује ефикасним искориштавањем могућности програмског окружења. Првенствено се тежи ка употреби већ урађених (и проверених) софтверских компоненти (библиотека) а не изналажењу већ постојећих решења. Добар програмер се истиче подробним знањем датог програмског окружења (све компоненте потребне при раду и изради програма), брзим изналажењем потребних функција при реализовању датог пројекта као и способношћу апстрактне анализе задатих проблема и представљањем истих у облику модела или алгоритама.
