Moda

Из Википедије, слободне енциклопедије
Modeli na rampi tokom modnog šoa 2014. godine

Moda (od lat. modus - način, pravilo, ritam, vreme) je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja, u bilo koje vreme u istoriji. Stilovi se mogu menjati brzo i u današnjici se pod terminom moda označava poslednja verzija stila i nekoj oblasti. Modne promene u raznim oblastima mogu dovesti i do promene kulture u celosti.

Moda je popularni stil ili praksa, posebno u oblastima odeće, obuće, modnih detalja, kozmetike, ili tela. Moda je osoben i često konstantan trend u stilu po kome se osoba oblači. Ona se sastoji od prevalentnih stilova u ponašanju i najnovijim kreacijama tekstilnih dizajnera.[1] Pošto se više tehnički termin kostim regularno povezuje sa terminom „moda”, upotreba tog termina je bila potisnuta do primene u posebnim okolnostima kao što je maskenbalska ili maskaradna odeća, dok se „moda” generalno odnosi na odeću. Time je obuhvaćeno i studiranje odeće. Iako aspekti mode mogu da budu ženski ili muški, neki trendovi su androgeni.[2][3]

Oblasti mode[уреди]

Moda je socijalni fenomen, koji je zajednički mnogim oblastima ljudskih aktivnosti i razmišljanja. Uspon i pad mode je posebno dokumentovan u sledećim oblastima:

Termini „moderan“ i „nemoderan“[уреди]

Termini „moderan“ i „nemoderan“ se koriste da opišu da li je neko ili nešto u skladu sa trenutnim ili nekim drugim, popularnim modnim izražavanjem. Termin „moderan“ se obično koristi u pozitivnom smislu, kao sinonim za glamur, lepotu i stil. U tom smislu, moda je vrsta zajedničke umetnosti u kojoj kultura dolazi do izražaja. Međutim, ovaj termin se koristi i u negativnom smislu, kao sinonim za hir, trend i materijalizam.

Modni gradovi[уреди]

Brojni gradovi se prepoznaju kao centri globalne mode uglavnom usled njihovih modnih zbivanja u kojima dizajneri izlažu svoje nove kolekcije. Ovi gradovi su Pariz, Milano, Njujork i London. Drugi gradovi koji iz godine u godinu postaju sve poznatiji u svetu mode su Los Anđeles, Berlin, Tokio, Rim, Majami, Hong Kong, Sao Paulo, Sidnej, Barselona, Madrid, Montreal, Beč, Moskva, Nju Delhi i Dubai.

Intelektualna svojina[уреди]

U modnoj industriji, intelektualna svojina nije prinudna kao u filmskoj i muzičkoj industriji. Uglavnom iz tog razloga jer mnogi dizajneri uzimaju tuđe kreacije kao inspiraciju za svoja dela i tako kreiraju trend u određenoj oblasti. Dizajneri smatraju da bi drugačija politika negativno uticala na uspeh industrije. Ipak, ovakav stav se menja, 2005. godine je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) održala konferenciju pozivajući javno da se u modnoj industriji zavedu striktnija pravila intelektualne svojine, kako kažu „radi zaštite malog i srednjeg biznisa i radi podsticanja konkurencije u tekstilnoj i odevnoj industriji“.

Godine 2005, Svetska organizacija intelektualne svojine (engl. World Intellectual Property Organization - WIPO) održala je konferenciju na kojoj je naglašena potreba za strožijom primenom zakona o intelektualnoj svojini u modnoj industriji kako bi bolje zaštitila mala i srednja preduzeća i promovisala konkurentnost unutar industrija tekstila i odeće.[4][5]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Fashion (2012, March 29). Wwd. (n.d.). Retrieved from http://www.wwd.com/fashion-news.
  2. Undressing Cinema: Clothing and identity in the movies – Page 196, Stella Bruzzi – 2012
  3. For a discussion of the use of the terms "fashion", "dress", "clothing", and "costume" by professionals in various disciplines, see Valerie Cumming, Understanding Fashion History, "Introduction", Costume & Fashion Press, 2004, ISBN 0-89676-253-X
  4. IPFrontline.com Archived 2007-05-10 at the Wayback Machine.: Intellectual Property in Fashion Industry, WIPO press release, December 2, 2005
  5. INSME announcement Archived 2007-09-29 at the Wayback Machine.: WIPO-Italy International Symposium, 30 November – 2 December 2005

Literatura[уреди]

  • Braudel, Fernand Civilization and Capitalism, 15th–18th Centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life," William Collins & Sons, London 1981 ISBN 0-520-08114-5
  • Breward, Christopher, The culture of fashion: a new history of fashionable dress, Manchester: Manchester University Press, 2003, ISBN 978-0-7190-4125-9
  • Cabrera, Ana, and Lesley Miller. "Genio y Figura. La influencia de la cultura española en la moda." Fashion Theory: The Journal of Dress, Body & Culture 13.1 (2009): 103–110
  • Cumming, Valerie: Understanding Fashion History, Costume & Fashion Press, 2004, ISBN 0-89676-253-X
  • Hollander, Anne, Seeing through clothes, Berkeley: University of California Press, 1993, ISBN 978-0-520-08231-1
  • Hollander, Anne, Sex and suits: the evolution of modern dress, New York: Knopf, 1994, ISBN 978-0-679-43096-4
  • Hollander, Anne, Feeding the eye: essays, New York: Farrar, Straus, and Giroux, 1999, ISBN 978-0-374-28201-1
  • Hollander, Anne, Fabric of vision: dress and drapery in painting, London: National Gallery, 2002, ISBN 978-0-300-09419-0
  • Kawamura, Yuniya, Fashion-ology: an introduction to Fashion Studies, Oxford and New York: Berg, 2005, ISBN 1-85973-814-1
  • Lipovetsky, Gilles (translated by Catherine Porter), The empire of fashion: dressing modern democracy, Woodstock: Princeton University Press, 2002, ISBN 978-0-691-10262-7
  • McDermott, Kathleen, Style for all: why fashion, invented by kings, now belongs to all of us (An illustrated history), 2010, ISBN 978-0-557-51917-0 — Many hand-drawn color illustrations, extensive annotated bibliography and reading guide
  • Perrot, Philippe (translated by Richard Bienvenu), Fashioning the bourgeoisie: a history of clothing in the nineteenth century, Princeton NJ: Princeton University Press, 1994, ISBN 978-0-691-00081-7
  • Steele, Valerie, Paris fashion: a cultural history, (2. ed., rev. and updated), Oxford: Berg, 1998, ISBN 978-1-85973-973-0
  • Steele, Valerie, Fifty years of fashion: new look to now, New Haven: Yale University Press, 2000, ISBN 978-0-300-08738-3
  • Steele, Valerie, Encyclopedia of clothing and fashion, Detroit: Thomson Gale, 2005
  • Davis, F. (1989). Of maids' uniforms and blue jeans: The drama of status ambivalences in clothing and fashion. Qualitative Sociology, 12(4), 337-355.

Spoljašnje veze[уреди]