Примењена лингвистика — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| text = Овај чланак је део пројекта [[Википедија:Лингвопедија 2016|Лингвопедија]] који уређује Друштво младих лингвиста. <br>Датум уноса: '''јануар—децембар 2016.''' |
| text = Овај чланак је део пројекта [[Википедија:Лингвопедија 2016|Лингвопедија]] који уређује Друштво младих лингвиста. <br>Датум уноса: '''јануар—децембар 2016.''' |
||
}}[[Категорија:Лингвопедија]] |
}}[[Категорија:Лингвопедија]] |
||
⚫ | '''Примењена лингвистика''' је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области. |
||
== Примењена лингвистика == |
|||
⚫ | Примењена лингвистика је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области. |
||
Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја ([[клиничка лингвистика]]), коришћење језика у образовању на [[Матерњи језик|матерњем језику]] ([[образовна лингвистика]]) и нова кретања у [[Лексикографија|лексикографији]], превођењу и [[Стилистика|стилистици]]. |
Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја ([[клиничка лингвистика]]), коришћење језика у образовању на [[Матерњи језик|матерњем језику]] ([[образовна лингвистика]]) и нова кретања у [[Лексикографија|лексикографији]], превођењу и [[Стилистика|стилистици]]. |
||
Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне [[језичке политике]]).<ref>Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)</ref> |
Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне [[језичке политике]]).<ref>Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)</ref> |
||
== Референце == |
|||
{{рефлист}} |
Верзија на датум 9. август 2016. у 01:01
Овај чланак је део пројекта Лингвопедија који уређује Друштво младих лингвиста. Датум уноса: јануар—децембар 2016. |
Примењена лингвистика је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области. Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја (клиничка лингвистика), коришћење језика у образовању на матерњем језику (образовна лингвистика) и нова кретања у лексикографији, превођењу и стилистици. Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне језичке политике).[1]
Референце
- ^ Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)