Примењена лингвистика — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
| text = Овај чланак је део пројекта [[Википедија:Лингвопедија 2016|Лингвопедија]] који уређује Друштво младих лингвиста. <br>Датум уноса: '''јануар—децембар 2016.'''
| text = Овај чланак је део пројекта [[Википедија:Лингвопедија 2016|Лингвопедија]] који уређује Друштво младих лингвиста. <br>Датум уноса: '''јануар—децембар 2016.'''
}}[[Категорија:Лингвопедија]]
}}[[Категорија:Лингвопедија]]
'''Примењена лингвистика''' је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области.
== Примењена лингвистика ==

Примењена лингвистика је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области.
Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја ([[клиничка лингвистика]]), коришћење језика у образовању на [[Матерњи језик|матерњем језику]] ([[образовна лингвистика]]) и нова кретања у [[Лексикографија|лексикографији]], превођењу и [[Стилистика|стилистици]].
Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја ([[клиничка лингвистика]]), коришћење језика у образовању на [[Матерњи језик|матерњем језику]] ([[образовна лингвистика]]) и нова кретања у [[Лексикографија|лексикографији]], превођењу и [[Стилистика|стилистици]].
Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне [[језичке политике]]).<ref>Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)</ref>
Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне [[језичке политике]]).<ref>Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)</ref>

== Референце ==
{{рефлист}}

Верзија на датум 9. август 2016. у 01:01

Примењена лингвистика је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области. Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја (клиничка лингвистика), коришћење језика у образовању на матерњем језику (образовна лингвистика) и нова кретања у лексикографији, превођењу и стилистици. Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне језичке политике).[1]

Референце

  1. ^ Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (str. 205)