Октобарски манифест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. октобар 2016. у 21:15

Октобарски манифест или Октобарски проглас^[1] (рус. Октябрьский манифест) био је значајан законодавни акт којег је издао император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905.

Манифест је обнародован 17. октобра 1905, а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.

Одредбе

Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.

Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.

Види још

Извори

^ Пуни назив му је Манифест о побољшању државног поретка (рус. Манифест Об усовершенствовании государственного порядка).

[1] Пуни назив му је Манифест о побољшању државног поретка (рус. Манифест Об усовершенствовании государственного порядка).

[1]

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је [[император сверуски]] престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и [[Државна дума Руске Империје|Државне думе]].
-Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања.
+Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.
 == Види још ==