Италијански рат (1536—1538) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata
м Робот: додато {{Authority control}}
Ред 39: Ред 39:
== Извори ==
== Извори ==
* [[Војна енциклопедија]], том 3 (707)
* [[Војна енциклопедија]], том 3 (707)
{{Authority control}}


[[Категорија:Италијански ратови]]
[[Категорија:Италијански ратови]]

Верзија на датум 6. новембар 2016. у 14:03

Италијански рат (1536—1538)
Део Италијанских ратова

Примирје у Ници између Франсоа I и Карла V
Време1536-1538
Место
Исход Примирје у Ници
Сукобљене стране
Краљевина Француска
Османско царство
Свето римско царство
Шпанска империја
Команданти и вође
Франсоа I
Ан Монморанси
Карло V

Италијански рат (1536-1538) је шести Италијански рат вођен између Светог римског царства и Шпанске империје са једне и Краљевине Француске и Османског царства са друге стране.

Увод

Италијански ратови су вођени крајем 15. и у првој половини 16. века за доминацију у Италији. Крајем 15. века, када у Западној Европи настају централистичке државе са националним основама, Италија је била распарчана на низ малих, војнички слабих и међусобно завађених држава. Француска, Шпанија и Немачка предузимају низ похода ради освајања тих држава, што је уједино била и њихова међусобна борба за доминацију и превласт у овом делу Европе.

Рат

Искористивши смрт Франческа Сфорце, војводе од Милана, Франсоа је брзо овладао Савојом и Пијемонтом. Прикупивши у северној Италији знатну војску, Карло V је упутио део војске да опседне Торино, главнину под Антонијом Лејвом послао је у Провансу, док је Хајнрих Насауски упао из Низоземске у Пикардију. У Прованси се француски конетабл Ан Монморанси повукао на Рону и утврдио код Авињона. Инвазиона војска опсела је Марсеј, али се после два месеца повукла кад је срдобоља почела да коси њене редове. У пролеће 1537. године Монморанси је деблокирао Торино. Наредне године, 18. јуна, склопљено је примирје у Ници на 10 година. Обе стране су задржале све што су заузеле. Француска је задржала Савоју и две трећине Пијемонта.

Види још

Извори