Италијански рат (1526—1530)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Италијански рат (1526—1530)
Део Италијанских ратова
Sack of Rome of 1527 by Johannes Lingelbach 17th century.jpg
Пљачка Рима (1527)
Време:1526-1530
Место:Италија
Исход: Победа шпанско-немачке војске
Сукобљене стране
Краљевина Француска
Млетачка република
Папска држава
Република Фиренца
Миланско војводство
Краљевина Енглеска
Свето римско царство
Шпанска империја
Ђеновљанска република
Команданти и вође
Франсоа I
Оде Лотрек
Карло V
Шарл III Бурбон
Георг фон Фрундсберг

Италијански рат (1526—1530) или Рат Коњачке лиге је пети Италијански рат вођен између Француске, Папске државе, Млетачке републике, Миланског војводства, Фиренце и Енглеске краљевине са једне и Шпанске империје, Светог римског царства и Ђенове са друге стране. Рат је завршен победом Шпанско-немачке војске.

Увод[уреди]

Италијански ратови су вођени крајем 15. и у првој половини 16. века за доминацију у Италији. Крајем 15. века, када у Западној Европи настају централистичке државе са националним основама, Италија је била распарчана на низ малих, војнички слабих и међусобно завађених држава. Француска, Шпанија и Немачка предузимају низ похода ради освајања тих држава, што је уједино била и њихова међусобна борба за доминацију и превласт у овом делу Европе.

Рат[уреди]

Победа Карла V у претходном рату уплашила је Италијане. Папа, Млеци, Фиренца и Милано, заједно са Француском образовали су 22. маја 1526. године Свету лигу. И овај рат се завршио повољно по Карла. Шарл Бурбон заузео је Милано. Заједно са Фрундсбергом кренуо је на Пјаченцу и Болоњу, али се ти градови нису могли напасти због помањкања артиљерије. Код Болоње су се побунили неисплаћени ландскнехти. Бурбон их је некако примирио. Наставио је операције ка Риму и заузео га 6. маја 1527. године. Том приликом Рим је вандалски опљачкан. У међувремену, Французи су, уз новчану помоћ Енглеза подигли нову војску с којом је Оде Лотрек кренуо за Напуљ. Потиснуо је из Рима војску цареваца под Филибером Оранжом који је заменио погинулог Бурбона и блокирао их у Напуљу с копна и с мора. Савезничка француско-млетачко-папска флота под Андреом Доријом изненада је напала код Портофина 15. августа шпанску ескадру и нанела јој пораз. Но, епидемија куге покосила је главнину француске војске заједно са Лотреком. Остатак се предао Оранжу. Још један покушај Француза да се учврсте у Италији осујећен је код Ландријана 21. јуна 1529. године. Исцрпљене затим, обе стране закључиле су примирје у Камбреу 3. августа 1529. године. Француска се одрекла Италије и права сизеренства у Фландрији и Артоау, али је добила Бургундију. С папом се Карло измирио у Барселони 29. јуна, а са Миланом и Венецијом закључио мир у Болоњи 23. децембра. Фиренцу је Карло заузео 1530. године и крваво јој се осветио.

Види још[уреди]

Извори[уреди]