Пијемонт

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Пијемонт (вишезначна одредница).
Пијемонт
Piemonte
Piemont
Положај Пијемонте
Застава Пијемонте
Застава
Грб Пијемонте
Грб
Држава  Италија
Админ. центар Торино
Службени језик пијемонтски, окситански
Председник Серђо Кјампарино
Површина 25.399 km2
 — Број ст. 4.404.185
 — Густина ст. 174 ст/km2
Званични веб-сајт

Пијемонт (итал. Piemonte) једна је од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Торино, а познати градови су и Новара, Алесандрија и Асти.

Пијемонт се сматра једном од најразвијенијих покрајина Италије.

Порекло назива[уреди]

Италијански назив Пијемонте (Piemonte) у дословном преводу значи у „подножју планина“, што у потпуности одговара овој покрајини, која је у средишњем делу равница, али је са севера, запада и југа окружена високим Алпима.

Положај[уреди]

Пијемонт је северозападна покрајина Италије са државном границом ка Француској на западу и ка Швајцарској на северу. Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике[уреди]

Торино, престоница и највећи град Пијемонта

Површина покрајине је 25.399 km² и по овоме је Пијемонт друга по пространству међу италијанским покрајинама.

Рељеф[уреди]

У оквиру Пијемонта разликује се неколико природних целина. Источни и средишње део (27% покрајине) је равничарско подручје уз реку По. То је западни део Падске низије, житнице Италије. Овај део заузима половину површине покрајине и то је развијено пољопривредно подручје (жито, пиринач, кукуруз). Целина предалпског побрђа (30% покрајине) је средња целина. То је област винограда и воћњака. Ободни и највећи део (43% покрајине) на западу, југу и северу је изразито планински у оквиру система Алпа са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде. На крајњем југоистоку налази се мала област Апенинских планина.

Клима[уреди]

Клима у већем делу Пијемонта је континентална клима са значајних утицајем са средоземне са мора. Стога су зиме нешто блаже, а лета топлија и сувља него код уобичајене климе овог типа. У вишим крајевима клима је оштрија, а на планинама влада планинска клима.

Воде[уреди]

Пијемонт је унутаркопнена покрајина, али има веома развијен система вода. У северном делу покрајине налази се неколико језера ледничког порекла, од којих је значајно језеро Мађоре, делом и граница ка Швајцарској. Речним системом доминира река По, која извире на планини Монте Визо (Monte Viso) у крајње западном делу Пијемонта и тече упореднички, делећи покрајину на јужну и северну половину. У По се улива већина река меридијанског правца - Тичино, Дора Балтеа, Орко, Дора Рипарија, Маира, Танаро, Бормида, Скривија. Ове реке се користе обилато за наводњавање, а у вези са тим постоји и веома развијен систем вештачких канала.

Управна подела[уреди]

Окрузи Пијемонта

Пијемонт је подељен у 8 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја[уреди]

Предео Монферат у југоисточном делу Пијемонта
Алпски врх Монте Роза са пијемонтске стране
Извор реке По
Алпски Ибекс у Националном парку“ Гранд Парадизо“
Палата Ступиниђи близу Торина је део баштине УНЕСКОа

Подручје Пијемонта било је насељено још у време праисторије Први познати становници били су Келти. Римљани запоседају ово подручје у 3. веку п. н. е.. Подручје је насељено и урбанизовано. Током неколико векова владавине старог Рима становништво је романизовано, а област се развила у једну од најразвијенијих у царству.

После пропасти старог Рима кроз ову област је током пар векова прошло је много варварских племена и страних војски (Бургунди, Готи, Византинци, Лангобарди, Франци, Угри, Сарацени). Потом је следила власт страних држава, Франачке, Баварске. У 10. век Пијемонт улази у састав Светог римског царства под немачким окриљем. Године 1046. г., грофови Савојске династије припојили су Пијемонт Савоји. Савојска династија прерасла је 1416. г. у војводство, а војвода Емануеле Филиберто преместио је 1563. г. своје седиште у Торино. Војводе Савоје су, почевши од 1720. г. били и краљеви Краљевине Сардиније. Краљевина Сардинија је била позната као Пијемонт-Сардинија. У Пијемонту је започет процес уједињења Италије, у периоду 1859-1861., након неуспешних ратова против Хабзбуршке монархије 18201821. г. и 1848-1849. г.

1861. г. дошло је до стварања Италије као краљевине са владарском лозом Савоја. Пијемонт постаје покрајина. Нова владавина је убрзо оживела привреду. Током неколико наредних деценија Пијемонт са Торином на челу је постао је важно економско средиште Италије. У 20. веку покрајина није претрпела знатно штете у светским ратовима и до краја века постала је једно од равијенијих подручја Европе.

Становништво[уреди]

Данас Пијемонт има преко 4,4 милиона становника и то је 6 по реду најмногољуднија покрајина Италије. То је свега 25% више становника него пре једног века.

Густина Насељености је преко 170 ст./км², што је мање од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део у средишњем делу покрајине је знатно гушће насељен него ободно, алпско подручје. Посебно је густо насељена област тзв. "Великог Торина" и њено продужење ка Милану преко Новаре и Верћелија.

Етничка слика У покрајини доминира италијанско становништво. У неколико мањих долина на западу покрајине живи становништво које користи окситански језик. Утицај наглог развоја покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (7,0%).

Језик[уреди]

Локални језик или локални дијалекат италијанског језика (који је службени језик целе Италије) је Пијемонтезе, а окаитански се говори у Утситанским долинама.

Привреда[уреди]

Пољопривреда[уреди]

Пијемонт је подручје са веома развијеном пољопривредом. Треба истаћи да је покрајина једна од најпознатији винородних крајева у Италији. Од укупно 700 km² под виноградима, на више од половине се производи вино с „ознаком контролисаног порекла“. Вина Пијемонта су надалеко познате дубине. Најзначајнија су Барбера, Бароло и Барбареско, као и приступачнији Долћето.

Индустрија[уреди]

Пијемонт је прва индустријализовани део Италије, па савремена индустрија има дугу традицију. У Пијемонту постоје јаки индустријски центри, посебно град Торино, дом аутомобила "Фијат".

Туризам[уреди]

Туризам је високо развијен, али је Пијемонт ипак мање значајан на овом пољу него оближње покрајине попут светски познатих Ломбардије или Венета. Значајна су посебно зимска туристичка одредишта, попут Сестријереа.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Језеро Мађоре са градом Вербанија

Владине установе[уреди]

Специјалне странице[уреди]

Туристички портали[уреди]