Флавијан Цариградски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку Свети Флавијан у Флавијан Цариградски
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Флавијан''' (умро [[449]]) је био [[цариград]]ски [[патријарх]] од 446. до 449. године.
'''Свети Флавијан''' је био [[патријарх]] [[цариград]]ски после светог Прокла. Савременик [[свети Лав I|светог Лава папе]]. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, но жив не дочека тријумф [[Православље|Православља]] на [[Четврти Васељенски Сабор|IV васељенском сабору]], јер пре тога на једном јеретичком сабору у [[Ефес]]у буде бијен и гажен тако бездушно да ту и умре. Верни војник Христов, храбри бранилац и исповедник вере православне. Упокојио се [[449]]. године.

Био је наследник светог Прокла и савременик [[Папа Лав I|папе Лава]]. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, но жив не дочека тријумф [[Православље|Православља]] на [[Четврти Васељенски Сабор|IV васељенском сабору]], јер пре тога на једном јеретичком сабору у [[Ефес]]у буде бијен и гажен тако бездушно да ту и умре. Верни војник Христов, храбри бранилац и исповедник вере православне. Упокојио се [[449]]. године.


[[Српска православна црква]] слави га 18. фебруара по црквеном, а [[3. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
[[Српска православна црква]] слави га 18. фебруара по црквеном, а [[3. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
Ред 5: Ред 7:
{{Из Охридског Пролога}}
{{Из Охридског Пролога}}


[[Категорија:Светитељи|Флавијан]]
[[Категорија:Свеци]]
[[Категорија:Патријарси]]

[[bg:Флавиан]]
[[ca:Flavià de Constantinoble]]
[[en:Archbishop Flavian of Constantinople]]
[[pl:Flawian (patriarcha Konstantynopola)]]
[[ru:Флавиан Святитель, патриарх Цареградский]]

Верзија на датум 11. фебруар 2008. у 02:49

Флавијан (умро 449) је био цариградски патријарх од 446. до 449. године.

Био је наследник светог Прокла и савременик папе Лава. Борио се одлучно против Евтихија и Диоскора, но жив не дочека тријумф Православља на IV васељенском сабору, јер пре тога на једном јеретичком сабору у Ефесу буде бијен и гажен тако бездушно да ту и умре. Верни војник Христов, храбри бранилац и исповедник вере православне. Упокојио се 449. године.

Српска православна црква слави га 18. фебруара по црквеном, а 3. марта по грегоријанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.