Дијакритик

Дијакритик, такође познат и као дијакритички знак, је мала белешка додата слову која служи да промјени изговор или разликује сличне речи. Појам долази од грчке речи грч. διακριτικός (дијакритикос, „препознатљив“).

Дијакритички знак може се појавити изнад или испод слова или на неком другом положају. Главна употреба је да промјени фонетску вриједност слова у којем је додат, али може се такође користити за измјену изговора целе ријечи или слога, као тонске белешке у тонским језицима, да разликује између хомонима, за скраћенице, као што је титло у старим словенским текстовима, или да промијени смисао слова, као што су белешке цифри у бројчаним системима, као што су ране грчке цифре.

Слово које је дијакритик промијенио може се изразити или као ново, различито слово или као комбинација слово-дијакритик у правопису и упоређивању. То се разликује од језика до језика и у неким случајевима, од симбола до симбола унутар једног језика.

Врсте дијакритика

Врсте дијакритичких знакова укључују:

• Знаци за нагласак (тако се зову јер су акут, гравис и циркумфлекс првобитно кориштени да покажу различите врсте тонског акцента, у многотонском правопису из грчког језика.
  • ( ´ ) акут (дугоузлазни нагласак)
  • ( ˋ ) гравис (краткоузлазни нагласак)
  • ( ˆ ) циркумфлекс (дугосилазни нагласак)
  • ( ˝ ) двоструки акут
  • (  ̏ ) двоструки гравис
• ( ˙ ), (. ) тачка (индичка анусвара)
  • тачка изнад слова, тачка која се користи у савременим латиничним малим словима „i“ и „j“
  • ( ¨ ) трема, или умлаут
• ( ˚ ) прстен (чешки: kroužek)
  • ( ¯ ) макрон (хавајски: kahakō)
  • ( ˍ ) макрон испод
• облоге
  • ( | ) усправна црта кроз простог слова
  • ( / ) коса црта кроз простог слова
  • ( – ) водоравна црта кроз простог слова
• криве линије
  • ( ˇ ) квачица (чешки: háček; словачки: mäkčeň),
  • ( ˘ ) брев
  • сикиликус, палаеографички дијакритик сличан квачици или бреви
  • ( ˜ ) тилда
  • (  ҃ ) титло
• вијуге изнад
  • ( ’ ) апостроф
  • (  ̛ ) кука (вијетнамски: dấu hỏi)
  • (  ̉ ) рог (вијетнамски: dấu móc)
• вијуге испод
  • (, ) потписана запета
  • ( ¸ ) седиј
  • ( ˛ ) огонек
• ( ː ) двотачка, кориштена у Међународној фонетској алфабети за дуге самогласнике.

Нека од ових знакова су понекад дијакритика, али такође имају и друге сврхе: и то се односи на тилду, тачку, запету, титло, апостроф, црту, и двотачку.

Тачка над словом i у латиници настала је као дијакритик да јасно разликује i од усправним потеза суседним словима. Први пут се појавила у слијед ii (као у ingeníí) у латинским рукописима из 11. века, затим проширило се на i поред m, n, u прије него што се почело користити за сва мала i. Слово j, који се касније одвојио од i, наследио је „тачку“. Изглед дијакритика је у почетку био као данашњи акут (знак за дугоузлазни нагласак) па се развио на дуг цифрасти облик до 15. века. После наступа римске графије тачка је смањена на округли облик који имамо данас.

Дијакритици специфични у не-латиничним алфабетима

Арапски

• (ئ ؤ إ أ и самосталан ء) хамза назначује гркљански оклузив.
• Харакат (арапски: حركات такође зван تشكيل tashkīl). Вокалне тачке служи као фонетски водич. Означавају кратке самоглнаснике (fatḥa, kasra или ḍamma) или њиховог одсуства (sukūn).
  • (ـَ) fatḥa (а)
  • (ـِ) kasra (и)
  • (ـُ) ḍamma (у)
  • (ـْـ) sukūn (без самогласника)
• (ــًــٍــٌ) tanwīn (تنوين) симболи. Служи граматичку улогу у арапском. Знак ًـً‎ је најчешће писан у комбинацији са ا‎ (алифом), нп. ـًا ‎.
• (ـّـ) shadda геминат (удвајање) сугласника.
• (ٱ) waṣla. означава где алиф није изговорен.
• (آ) madda. замена за две алифе у реду. Прочитан као гркљански оклузив који следи дуг /aː/.
• (ــٰ) натписни алиф (такође „кратки“ или „ножни алиф“. Ретка замена за „дуг“ алиф у неким речима.
• Вокалне тачке или tashkīl не би се требало помешати са сугласним тачкама или iʿjam (إعجام‎) - за једну, две или три тачке писане изнад или испод сугласника за разликовање између слова од истог или сличног облика.