Слово

Слово је најмања јединица записа језика, којом се формирају записи речи. Скуп слова којима се формирају записи речи неког језика је по правилу коначан, а у људским језицима, са изузетком неких попут кинеског, овај број износи 20 до 40 а редна уређеност као и сам изглед слова (писмо) се разликују од језика до језика.

Већина језика има два словна списа (изузеци су нпр. Јапански, или Корејски код којих постоји само један облик карактера). Та два облика су велика слова (А, Б, В... чешће него а, б, в...) и мала слова (а, б, в... чешће него А, Б, В...).

У српском језику се овај скуп зове азбука и чини га 30 слова, при чему су ћирилични и латинични запис равноправни. „Азбука“ долази од тога да је свако слово у 19. веку имало своје име па тако: А - аз, Б - буки, В - вједи, Г - глагољ, итд.

Дефиниција и употреба

Писмо је врста графема, који је функционална јединица у систему писања: слово (или група слова) визуелно представља фонему (јединицу звука која може разликовати једну реч од друге на одређеном језику). Слова се комбинују да формирају писане речи, баш као што се фонеми комбинују да би се формирале изговорене речи. Низ графема који представља фонему назива се мултиграф или полиграф. Диграф је случај полиграфа који се састоји од две графеме. Примери диграфа на енглеском укључују ch, sh, и th. Неке фонеме су представљене са три слова, која се називају триграф, као што је schкôд: deu је напређен у кôд: de на немачком.

Исти облик слова се може користити у различитим алфабетима, али имати различите звукове. Слова ⟨H⟩, ⟨Η⟩ и ⟨Н⟩ изгледају прилично слично, као што су латинично H, грчко ета и ћирилично ен; обрнуто, слова ⟨S⟩, ⟨Σ⟩ (сигма) и ⟨С⟩ (Ес (ћирилица)) из ових алфабета представљају (приближно) исти [с] звук. Основно латинично писмо користе стотине језика широм света, али постоје и многа друга писма.

Старогрчка слова на вази.

Посебна имена су повезана са словима, која се могу разликовати у зависности од језика, дијалекта и историје. Z, на пример, обично се назива зед у свим земљама енглеског говорног подручја осим у САД, где се зове зи. Као елементи алфабета, слова имају прописане редоследе, иако се и то може разликовати у зависности од језика. На шпанском, на пример, ⟨ñ⟩ је засебно слово, поређано одвојено од ⟨n⟩: ова разлика се обично не препознаје у енглеским речницима. (У рачунарским системима, свако слово има своју јединствену кодну тачку, U+006E n латинично мало слово n и U+00F1 ñ латинично мало слово n са тилдом.)

Историја азбучног писања

Идеографски симболи коришћени у раној римској астрономији који представљају зодијак и небеска тела

Пре алфабета, коришћени су фонограми, графички симболи звукова. Постојале су три врсте фонограма: вербални, слике за читаве речи, слоговни, који су означавали артикулацију речи, и азбучни, који су представљали знакове или слова. Најранији примери који потичу из Старог Египта и Древне Кине, датирају око 3.000 година пре нове ере. Прво консонантско писмо појавило се око 1800. п. н. е., представљајући Феничане, семитске раднике у Египту. Њихово писмо је првобитно писано и читано с десна на лево. Од феничанског алфабета настало је етрурско и грчко писмо. Одатле је произашло и данас најчешће коришћено писмо, латиница, која се пише и чита с лева на десно.

Римско царство је даље развијало и усавршавало латиницу, почевши око 500. године пре нове ере. Током петог и шестог века, развој малих слова почео је да се јавља у римском писању. У овом тренутку, параграфи, велика и мала слова и концепт реченица и клаузула још се нису појавили; ови последњи делови развоја појавили су се у касном 7. и раном 8. веку.

Коначно, у уобичајеном писму коришћеном у западном свету направљено је много малих додатака и испуштања слова. Учињене су мање промене као што је уклањање одређених слова, као што су трн (Þ þ), вин (Ƿ ƿ) и ед (Ð ð).

Транслитерације и иконографија првог консонантског писма, семитског писма

Типови слова

Велика и мала слова

Писмо може имати више варијанти, или алографа, у вези са варијацијама у стилу рукописа или штампе. Неки системи писања имају два главна типа алографа за свако слово: велико слово (који се назива и мајускула) и облик малог слова (који се назива и минускулом). Велика и мала слова представљају исти звук, али имају различите функције у писању. Велика слова се најчешће користе на почетку реченице, као прво слово сопственог имена или наслова, или у заглављу или натпису. Она такође могу да служе и другим функцијама, као на пример у немачком језику где све именице почињу великим словом.

Изрази велика и мала слова су настали у временима када су се користиле штампарске машине. Појединачни блокови слова чувани су у одређеним преградама фиока у футроли за куцање. Велика слова су чувана у вишој фиоци или горњој футролу.

Гравуре украшених латиничних слова, из 18. века (обратите пажњу на недостатак Ј и У)

Примери слова у системима писања

У следећој табели приказана су слова из више различитих система писања, како би се демонстрирала разноликост слова која се користе широм света.

Пример абецеде	Слова у примјеру абецеде
Aсамскa	অ, আ, ই, ঈ, উ, ঊ, ঋ, এ, ঐ, ও, ঔ, ক, খ, গ, ঘ, ঙ, চ, ছ, জ, ঝ, ঞ, ট, ঠ, ড, ঢ, ণ, ত, থ, দ, ধ, ন, প, ফ, ব, ভ, ম, য, ৰ, ল, ৱ, শ, ষ, স, হ,ক্ষ, ড়, ঢ়, য়, ৎ, ং, ঃ, ঁ
Бенгалска	অ, আ, ই, ঈ, উ, ঊ, ঋ, এ, ঐ, ও, ঔ, ক, খ, গ, ঘ, ঙ, চ, ছ, জ, ঝ, ঞ, ট, ঠ, ড, ঢ, ণ, ত, থ, দ, ধ, ন, প, ফ, ব, ভ, ম, য, ল, শ, ষ, স, হ,ক্ষ, ড়, ঢ়, য়, ৎ, ং, ঃ, ঁ
Арапска	(Абецедно с десна на лево) ﺍ, ﺏ, ﺕ, ﺙ, ﺝ, ﺡ, ﺥ, ﺩ, ﺫ, ﺭ, ﺯ, ﺱ, ﺵ, ﺹ, ﺽ, ﻁ, ﻅ, ﻉ, ﻍ, ﻑ, ﻕ, ﻙ, ﻝ, ﻡ, ﻥ, هـ, ﻭ, ﻱ
Јерменска	Ա, Բ, Գ, Դ, Ե, Զ, Է, Ը, Թ, Ժ, Ի, Լ, Խ, Ծ, Կ, Հ, Ձ, Ղ, Ճ, Մ, Յ, Ն, Շ, Ո, Չ, Պ, Ջ, Ռ, Ս, Վ, Տ, Ր, Ց, Ւ, Փ, Ք, Օ, Ֆ
Сиријска	(Абецедно с десна на лево) ܐ, ܒ, ܓ, ܕ, ܗ, ܘ, ܙ, ܚ, ܛ, ܝ, ܟܟ, ܠ, ܡܡ, ܢܢ, ܣ, ܥ, ܦ, ܨ, ܩ, ܪ, ܫ, ܬ
Ћирилица	А, Б, В, Г, Д, Е, Ё, Ж, З, И, Й, К, Л, М, Н, О, П, Р, С, Т, У, Ф, Х, Ц, Ч, Ш, Щ, Ъ, Ы, Ь, Э, Ю, Я
Грузинска	ა, ბ, გ, დ, ე, ვ, ზ, თ, ი, კ, ლ, მ, ნ, ო, პ, ჟ, რ, ს, ტ, უ, ფ, ქ, ღ, ყ, შ, ჩ, ც, ძ, წ, ჭ, ხ, ჯ, ჰ
Грчка	Α, Β, Γ, Δ, Ε, Ζ, Η, Θ, Ι, Κ, Λ, Μ, Ν, Ξ, Ο, Π, Ρ, Σ, Τ, Υ, Φ, Χ, Ψ, Ω
Хебрејска	(Абецедно с десна на лево) א, ב, ג, ד, ה, ו, ז, ח, ט, י, כ, ל, מ, נ, ס, ע, פ, צ, ק, ר, ש, ת
Латиница	A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z
Корејска	ㄱ ㄲ ㄴ ㄷ ㄸ ㄹ ㅁ ㅂ ㅃ ㅅ ㅆ ㅇ ㅈ ㅉ ㅊ ㅋ ㅌ ㅍ ㅎ ㅏ ㅐ ㅑ ㅒ ㅓ ㅔ ㅕ ㅖ ㅗ ㅘ ㅙ ㅚ ㅛ ㅜ ㅝ ㅞ ㅟ ㅠ ㅡ ㅢ ㅣ
Бурманска	က ခ ဂ ဃ င စ ဆ ဇ ဈ ည ဋ ဌ ဍ ဎ ဏ တ ထ ဒ ဓ န ပ ဖ ဗ ဘ မ ယ ရ လ ဝ သ ဟ ဠ အ
Џујинска	ㄅ ㄆ ㄇ ㄈ ㄉ ㄊ ㄋ ㄌ ㄍ ㄎ ㄏ ㄐ ㄑ ㄒ ㄓ ㄔ ㄕ ㄖ ㄗ ㄘ ㄙ ㄚ ㄛ ㄜ ㄝ ㄞ ㄟ ㄠ ㄡ ㄢ ㄣ ㄤ ㄥ ㄦ ㄧ ㄨ ㄩ ㄭ
Огамска	ᚁ ᚂ ᚃ ᚄ ᚅ ᚆ ᚇ ᚈ ᚉ ᚊ ᚋ ᚌ ᚍ ᚎ ᚏ ᚐ ᚑ ᚒ ᚓ ᚔ ᚕ ᚖ ᚗ ᚘ ᚙ ᚚ ᚛ ᚜
Етиопска	ሀ ለ ሐ መ ሠ ረ ሰ ሸ ቀ በ ተ ቸ ኀ ነ ኘ አ ከ ኸ ወ ዐ ዘ ዠ የ ደ ጀ ገ ጠ ጨ ጰ ጸ ፀ ፈ ፐ
Тифинашка (Амазишки алфабет)	ⴰ, ⴱ, ⵛ, ⴷ, ⴹ, ⴻ, ⴼ, ⴳ, ⴳⵯ, ⵀ, ⵃ, ⵉ, ⵊ, ⴽ, ⴽⵯ, ⵍ, ⵎ, ⵏ, ⵓ, ⵄ, ⵖ, ⵅ, ⵇ, ⵔ, ⵕ, ⵙ, ⵚ, ⵜ, ⵟ, ⵡ, ⵢ, ⵣ, ⵥ
Митејска	ꯀ, ꯁ, ꯂ, ꯃ, ꯄ, ꯅ, ꯆ, ꯈ, ꯉ, ꯊ, ꯋ, ꯌ, ꯍ, ꯎ, ꯏ, ꯐ, ꯑ, ꯒ, ꯓ, ꯔ, ꯕ, ꯖ, ꯗ, ꯘ, ꯙ, ꯚ, ꯛ, ꯜ, ꯝ, ꯞ, ꯟ, ꯠ, ꯡ, ꯢ, ꯥ, ꯤ, ꯨ, ꯦ, ꯣ, ꯩ, ꯧ, ꯪ

Види још

• Арапско писмо
• Грчко писмо
• Хебрејско писмо

Литература

• Drogin, Marc (1980). Medieval Calligraphy: Its History and Technique. Courier Corporation. стр. 37. ISBN 9780486261423. Архивирано из оригинала 2022-01-23. г. Приступљено 2022-03-14. 
• Hansard, Thomas Curson (1825). Typographia, an Historical Sketch of the Origin and Progress of the Art of Printing. стр. 406. Приступљено 12. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Daniels, Peter T, and William Bright, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 0-19-507993-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• Fromkin, Victoria, Robert Rodman, and Nina Hyams (2014). An Introduction to Language (Tenth Ed.). Boston: Cengage Learning. ISBN 978-1-1333-1068-6. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Man, John (2005). Alpha beta : how 26 letters shaped the Western world. [New York]: Barnes and Noble. ISBN 978-0-7607-6610-1. OCLC 60936567. 
• Powell, Barry B. (1991). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58907-9. 
• Robinson, A (2003). "The Origins of Writing" in Crowley, David and Paul Heyer Communication in History: Technology, Culture, Society (Fourth Ed). [Boston]: Allyn and Bacon pp 34–40.
• Harper, Douglas. „Origin and meaning of letter”. Online Etymology Dictionary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-11-03. г. 
• Millard, AR (1986), „The Infancy of the Alphabet”, World Archaeology, 17 (3): 390—398, doi:10.1080/00438243.1986.9979978 
• Sacks, David (2003). Language Visible: unraveling the mystery of the alphabet from A to Z (First изд.). New York: Broadway Books. ISBN 978-0-7679-1172-6. OCLC 51210302. 
• Rogers, Henry (2005). Writing Systems. Blackwell Publishing. ISBN 978-0631234647. 
• Colless, Brian E. (2014). „The Origin of the Alphabet”. Antiguo Oriente. 12: 71—104. 
• Peter T. Daniels; William Bright, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 0-19-507993-0. 
• Diringer, David (1977). History of the Alphabet. Unwin Bros. Limited. ISBN 0-905418-12-3. 
• Stephen R. Fischer (2005). A History of Writing. . Reaktion Books CN 136481
• Haarmann, Harald (2004). Geschichte der Schrift [History of Writing] (на језику: немачки) (2nd изд.). München: C. H. Beck. ISBN 3-406-47998-7. 
• Hoffman, Joel M. (2004). In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. NYU Press. ISBN 0-8147-3654-8. 
• Robert K. Logan (1986). The Alphabet Effect: The Impact of the Phonetic Alphabet on the Development of Western Civilization. New York: William Morrow and Company. . Inc.,
• Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. JSTOR 124703. doi:10.1080/00438243.1986.9979978. 
• Joseph Naveh (1982). Early History of the Alphabet: an Introduction to West Semitic Epigraphy and Palaeography. Magnes Press – Hebrew University, Jerusalem. 
• Barry B. Powell (1991). Homer and Origin of the Greek Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Ullman, B. L. (1927). „The Origin and Development of the Alphabet”. American Journal of Archaeology. 31 (3): 311—328. JSTOR 497822. doi:10.2307/497822.  31, No. 3 (Jul., 1927): 311–328.
• Boudreau, Vincent, ур. (9. 12. 2004). The First Writing: Script Invention as History and Process. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83861-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Daniels, Peter T. (1996). Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 9780195079937. 
• Haarmann, Harald (2002). Geschichte der Schrift [History of Writing] (на језику: немачки). C. H. Beck. ISBN 3-406-47998-7. 
• Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. doi:10.1080/00438243.1986.9979978. 
• Olivier, J.-P. (1986). „Cretan Writing in the Second Millennium B.C”. World Archaeology. 17 (3): 377—389. doi:10.1080/00438243.1986.9979977. 
• Ferrara, Silvia (2022). The Greatest Invention: A History of the World in Nine Mysterious Scripts. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-60162-1. 
• Lambert, J. L. F. (2014–2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. ISBN 978-1-7751129-2-1. 
• The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011.
• Powell, Barry B. (2009). Writing: Theory and History of the Technology of Civilization. Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2. 
• Steven R. Fischer (2005). A History of Writing. Reaktion Books. . CN136481
• Hoffman, Joel M. (2004). In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. New York University Press. Chapter 3.
• Jean-Jacques Glassner (2003). The Invention of Cuneiform: Writing in Sumer. Johns Hopkins University Press. ISBN 0801873894. 
• Andrew Robinson (1999). The Story of Writing. (2nd изд.). Thames & Hudson. ISBN 0-500-28156-4. 
• Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund (1993). Archaic Bookkeeping. University of Chicago Press. ISBN 0-500-01665-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Denise Schmandt-Besserat (1992). Before Writing, Vol. I: From Counting to Cuneiform. University of Texas Press. ISBN 0292707835. 
• Denise Schmandt-Besserat (1992). How Writing Came About. University of Texas Press. ISBN 0-292-77704-3. Архивирано из оригинала 09. 07. 2011. г. Приступљено 05. 05. 2023. 
• Saggs, H., 1991. Civilization Before Greece and Rome. Yale University Press. Chapter 4.
• Norman, Jerry (1988). Chinese. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29653-6. 
• Jack Goody (1986). The Logic of Writing and the Organization of Society. Cambridge University Press. 
• David Diringer (1962). Writing. New York: Praeger. .
• Otto E. Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts. Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945.
• Smith, William Anton (1922). The Reading Process. New York: The Macmillan company. 
• Chisholm, Hugh. . Encyclopædia Britannica. 28: 852—853.  . Cambridge, England: University Press, 1911. "Writing".
• Clodd, Edward. The Story of the Alphabet. Library of useful stories. D. Appleton, 1910.

Спољашње везе

• Unicode Code Charts
• „Letters, Characters and Words Counter online”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. март 2023)
• „Animated examples of how the English alphabet evolved”.  by Robert Fradkin, University of Maryland
• The Greek alphabet on h2g2
• The Development of the Western Alphabet on h2g2
• „Site by Micheal W. Palmer about the Greek alphabet”. 
• "The Alphabet – its creation and development" on BBC Radio 4's In Our Time featuring Eleanor Robson, Alan Millard, Rosalind Thomas
• Book Jacket Early History of the Alphabet-Free cover-to-cover limited-time access through Judaic Digital Library