Слово

С Википедије, слободне енциклопедије

Слово је најмања јединица записа језика, којом се формирају записи речи. Скуп слова којима се формирају записи речи неког језика је по правилу коначан, а у људским језицима, са изузетком неких попут кинеског, овај број износи 20 до 40 а редна уређеност као и сам изглед слова (писмо) се разликују од језика до језика.

Већина језика има два словна списа (изузеци су нпр. Јапански, или Корејски код којих постоји само један облик карактера). Та два облика су велика слова (А, Б, В... чешће него а, б, в...) и мала слова (а, б, в... чешће него А, Б, В...).

У српском језику се овај скуп зове азбука и чини га 30 слова, при чему су ћирилични и латинични запис равноправни.

„Азбука“ долази од тога да је свако слово у 19. веку имало своје име па тако:

  • А - аз
  • Б - буки
  • В - вједи
  • Г - глагољ...

итд...

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Clodd, Edward (1904). The Story of the Alphabet. [New York]: McClure, Phillips & Co.
  • Daniels, Peter T, and William Bright, eds (1996). ISBN 0-19-507993-0.
  • Fromkin, Victoria, Robert Rodman, and Nina Hyams (2014). An Introduction to Language (Tenth Ed.). [Boston]: Wadsworth Cengage. ISBN 978-1-1333-1068-6.
  • Man, John (2005) [1941]. Alpha beta : how 26 letters shaped the Western world. [New York]: Barnes and Noble. ISBN 978-0-7607-6610-1. OCLC 60936567. 
  • Powell, Barry B. (1991). Homer and the Origin of the Greek Alphabet. ISBN 978-0-521-58907-9 | ISBN 0-521-58907-X.
  • Robinson, A (2003). "The Origins of Writing" in Crowley, David and Paul Heyer Communication in History : Technology, Culture, Society (Fourth Ed). [Boston]: Allyn and Bacon pp 34–40.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]