Дијакритик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дијакритик, такође познат и као дијакритички знак, је мала белешка додата слову која служи да промјени изговор или разликује сличне речи. Појам долази од грчке речи грч. διακριτικός (дијакритикос, „препознатљив“).

Дијакритички знак може се појавити изнад или испод слова или на неком другом положају. Главна употреба је да промјени фонетску вриједност слова у којем је додат, али може се такође користити за измјену изговора целе ријечи или слога, као тонске белешке у тонским језицима, да разликује између хомонима, за скраћенице, као што је титло у старим словенским текстовима, или да промијени смисао слова, као што су белешке цифри у бројчаним системима, као што су ране грчке цифре.

Слово које је дијакритик промијенио може се изразити или као ново, различито слово или као комбинација слово-дијакритик у правопису и упоређивању. То се разликује од језика до језика и у неким случајевима, од симбола до симбола унутар једног језика.

Врсте дијакритика[уреди]

Врсте дијакритичких знакова укључују:

Нека од ових знакова су понекад дијакритика, али такође имају и друге сврхе: и то се односи на тилду, тачку, запету, титло, апостроф, црту, и двотачку.

Тачка над словом i у латиници настала је као дијакритик да јасно разликује i од усправним потеза суседним словима. Први пут се појавила у слијед ii (као у ingeníí) у латинским рукописима из 11. века, затим проширило се на i поред m, n, u прије него што се почело користити за сва мала i. Слово j, који се касније одвојио од i, наследио је „тачку“. Изглед дијакритика је у почетку био као данашњи акут (знак за дугоузлазни нагласак) па се развио на дуг цифрасти облик до 15. века. После наступа римске графије тачка је смањена на округли облик који имамо данас.

Дијакритики специфични у не-латиничним алфабетима[уреди]

Арапски[уреди]

  • (ئ ؤ إ أ и самосталан ء) хамза назначује гркљански оклузив.
  • Харакат (арапски: حركات такође зван تشكيل tashkīl). Вокалне тачке служи као фонетски водич. Означавају кратке самоглнаснике (fatḥa, kasra или ḍamma) или њиховог одсуства (sukūn).
    • (ـَ) fatḥa (а)
    • (ـِ) kasra (и)
    • (ـُ) ḍamma (у)
    • (ـْـ) sukūn (без самогласника)
  • (ــًــٍــٌ) tanwīn (تنوين) симболи. Служи граматичку улогу у арапском. Знак ًـً‎ је најчешће писан у комбинацији са ا‎ (алифом), нп. ـًا ‎.
  • (ـّـ) shadda геминат (удвајање) сугласника.
  • (ٱ) waṣla. означава где алиф није изговорен.
  • (آ) madda. замена за две алифе у реду. Прочитан као гркљански оклузив који следи дуг /aː/.
  • (ــٰ) натписни алиф (такође „кратки“ или „ножни алиф“. Ретка замена за „дуг“ алиф у неким речима.
  • Вокалне тачке или tashkīl не би се требало помешати са сугласним тачкама или iʿjam (إعجام‎) - за једну, две или три тачке писане изнад или испод сугласника за разликовање између слова од истог или сличног облика.