Растварање — разлика између измена
мНема описа измене |
→ksbsjsj: Popravio ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
'''Растварачи у дегазацији''' су органска једињења с двојаком наменом - за растварање [[дегазитор]]а у току њихове припреме за употребу и за растварање самих бојних отрова, односно за дагазацију физичким путем. Као растварачи дегазатора најчешће се употребљавају [[дихлоретан]], [[тетрахлоругљеник]] и [[титрохлоретилен]], а као растварачи бојних отрова [[моторни бензин|бензин]] и [[петролеум]]. |
'''Растварачи у дегазацији''' су органска једињења с двојаком наменом - за растварање [[дегазитор]]а у току њихове припреме за употребу и за растварање самих бојних отрова, односно за дагазацију физичким путем. Као растварачи дегазатора најчешће се употребљавају [[дихлоретан]], [[тетрахлоругљеник]] и [[титрохлоретилен]], а као растварачи бојних отрова [[моторни бензин|бензин]] и [[петролеум]]. |
||
== |
== ksbsjsj == |
||
'''Раствор''' (чврст, течан или гасовит) настаје мешањем двеју или више супстанци. Засићен раствор за дату температуру има максималну [[концентрација|концетрацију]] растворене супстанце. Незасићен раствор је раствор у коме се може растворити још извесна количина већ растворене супстанце све док се не добије засићен простор. Пресићен простор је раствор у коме је растворено више супстанци него што одговара засићеном раствору. Нестабилан је и из њега се лако издваја, у облику [[талог]]а, вишак растворене супстанце. |
'''Раствор''' (чврст, течан или гасовит) настаје мешањем двеју или више супстанци. Засићен раствор за дату температуру има максималну [[концентрација|концетрацију]] растворене супстанце. Незасићен раствор је раствор у коме се може растворити још извесна количина већ растворене супстанце све док се не добије засићен простор. Пресићен простор је раствор у коме је растворено више супстанци него што одговара засићеном раствору. Нестабилан је и из њега се лако издваја, у облику [[талог]]а, вишак растворене супстанце. |
||
Верзија на датум 26. новембар 2017. у 21:23
Растварање је процес диспереговања (равномерног разређивања, распоређивања) једне супстанце или више њих у другој. Осим код правих смеша, увек је праћено разменом енергије са околином.[1][2]
Растварач
Растварач, релативан и конвенционални појам, назив за средину у којој је нека супстанца дисперегована. Идеалан раствор, смеша, без хемијског међудејства средине и растворене супстанце или са међудејством. Може бити чврст, течан или гасовит. Вода је универзалан растварач. Растварачи као вода веома су значајни за живот, такође и у индустрији, а нарочито важну улогу имају селективни растварачи.
Растварачи у дегазацији
Растварачи у дегазацији су органска једињења с двојаком наменом - за растварање дегазитора у току њихове припреме за употребу и за растварање самих бојних отрова, односно за дагазацију физичким путем. Као растварачи дегазатора најчешће се употребљавају дихлоретан, тетрахлоругљеник и титрохлоретилен, а као растварачи бојних отрова бензин и петролеум.
ksbsjsj
Раствор (чврст, течан или гасовит) настаје мешањем двеју или више супстанци. Засићен раствор за дату температуру има максималну концетрацију растворене супстанце. Незасићен раствор је раствор у коме се може растворити још извесна количина већ растворене супстанце све док се не добије засићен простор. Пресићен простор је раствор у коме је растворено више супстанци него што одговара засићеном раствору. Нестабилан је и из њега се лако издваја, у облику талога, вишак растворене супстанце.
Растворљивост
Растворљивост неке супстанце представља број грама супстанције који се раствара у 100г растварача на одређеној темпаратури.
Види још
Референце
- ^ Peter Atkins; Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th изд.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393.
- ^ Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997.
