Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена
унос инфо кутије |
→Спољашње везе: {{DEFAULTSORT:}} |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Порталбар|Медицина}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Миловановић, Милован}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1884.]] |
[[Категорија:Рођени 1884.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1948.]] |
[[Категорија:Умрли 1948.]] |
Верзија на датум 22. фебруар 2018. у 16:06
Милован Миловановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1884. |
Место рођења | Неготин, Краљевина Србија |
Датум смрти | 1948. |
Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Националност | србин |
Научни рад | |
Поље | Судска медицина |
Институција | Медицински факултет у Београду |
Познат по | Први професор судске медицине у Србији |
Милован Миловановић (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.
Живот и каријера
Рођен је у Неготину 1884. године у коме је завршио основно школовања.
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
Током Првог светског рата од 1914. до 1918. године радио је у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду
Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота.