Протостратор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 20. март 2018. у 04:54

Протостратор (грч. Πρωτοστράτωρ, први стратор) је било византијско војно звање, које је спадало међу, хијерархијски, нижа, али се од XII века јавља као једно од високих војних положаја. Ово звање, носили су будући цареви Михајло II (820—829) и Василије I (867—886), а поред царевих протостратора, постојали су и протостратори других високих званичника.

Звање протостратора

Први пут га спомиње Теофанов Настављач, када говори о жртвама Иконокластичких сукоба 765. године^[а], међу којима је био и извесни спатарије и протостратор Константин, син патрикија Варде. Он се налази при крају списка погинулих, што говори о ниском рангу који је ово звање, у то доба, имало.

Тактике (IX и X век) протостратора такође убрајају међу нижа звања, а његова основна улога је била да буде царев пратилац, док је он на коњу. Њему су били подређени стратори, надзорници штала и армофилакси^[б]. Без обзира на релативно ниско место у хијерархији звања, положај протостратора је, по мишљењу модерних историчара, представљао добру основу за почетак каријере и даље напредовање^[1]. Поред Михајла и Василија који су постали цареви, византијски генерал Манојло, из IX века је такође започео своју војну каријеру као протостратор.

Византијски историчар Јован Зонара у XII веку, помиње ово звање као једно од највиших, а Никита Хонијат, на самом почетку XIII века, звање протостратора изједначава са западноевропским звањем маршала (највишег војног заповедника).

После обнављања Византије, у доба Палеолога је протостратор спадао међу највиша звања. Поред командовања војском, у његове дужности су спаадале и одређене церемонијалне дужности, а од краја XIII века се јавља и по неколико протостратора, уместо само по једног, као до тада. Од истог доба, постепено се губи разлика између звања протостратора и положај великог дукса. Током тог периода, најзначајнији протостратори били су Алексије Филантропен и Теодор Синедин, а последњи забележени био је један од припадника породице Палеолог, који се на том положају налазио током последње опсаде Цариграда, 1453. године. Заповедник византијске војске тада је био Ђеновљанин Ђовани Ђустинијани, коме је последњи византијски цар Константин Драгаш (1449—1453) такође доделио титулу протостратора.

Напомене

^ Вођа иконофилског покрета, игуман Стефан Нови, је у новембру 765. године убијен на цариградским улицама, а у циљу гушења покрета, цар Константин V је наредио да се погуби још 19 виших достојанственика, међу којима је био протостратор Константин.
^ Армофилакси су били задужени за оружје, али и за двоколице.

Види још

Референце

^ Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Литература

Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

[1] Вођа иконофилског покрета, игуман Стефан Нови, је у новембру 765. године убијен на цариградским улицама, а у циљу гушења покрета, цар Константин V је наредио да се погуби још 19 виших достојанственика, међу којима је био протостратор Константин.

[2] Армофилакси су били задужени за оружје, али и за двоколице.

[ODB-3] Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

[а]

[б]

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Протостратор''' ({{јез-грч|Πρωτοστράτωρ}}, ''први [[стратор]]'') је било [[титуле и службе у Византији|византијско војно звање]], које је спадало међу, хијерархијски, нижа, али се од [[12. век|XII века]] јавља као једно од високих војних положаја. Ово звање, носили су будући [[списак византијских царева|цареви]] [[Михаило II Аморијац|Михајло II]] ([[820]]—[[829]]) и [[Василије I Македонац|Василије I]] ([[867]]—[[886]]), а поред царевих протостратора, постојали су и протостратори других високих званичника.
+'''Протостратор''' ({{јез-грч|Πρωτοστράτωρ}}, ''први [[стратор]]'') је било [[титуле и службе у Византији|византијско војно звање]], које је спадало међу, хијерархијски, нижа, али се од [[12. век|XII века]] јавља као једно од високих војних положаја. Ово звање, носили су будући [[списак византијских царева|цареви]] [[Михаило II Аморијац|Михајло II]] (820—829) и [[Василије I Македонац|Василије I]] (867—886), а поред царевих протостратора, постојали су и протостратори других високих званичника.
 == Звање протостратора ==
@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Први пут га спомиње [[Теофанов Настављач]], када говори о жртвама [[Иконоборство|Иконокластичких сукоба]] [[765]]. године{{Напомена|Вођа иконофилског покрета, игуман [[Стефан Нови]], је у новембру [[765]]. године убијен на [[цариград]]ским улицама, а у циљу гушења покрета, цар [[Константин V Копроним|Константин V]] је наредио да се погуби још 19 виших достојанственика, међу којима је био протостратор Константин.}}, међу којима је био и извесни спатарије и протостратор Константин, син патрикија Варде. Он се налази при крају списка погинулих, што говори о ниском рангу који је ово звање, у то доба, имало.
-[[Тактика (спис)|Тактике]] ([[9. век|IX]] и [[10. век|X век]]) протостратора такође убрајају међу нижа звања, а његова основна улога је била да буде царев пратилац, док је он на [[коњи|коњу]]. Њему су били подређени [[стратор]]и, надзорници [[штала]] и [[армофилакс]]и{{Напомена|[[Армофилакс]]и су били задужени за [[списак оружја у средњем веку|оружје]], али и за [[Двоколица|двоколице]].}}. Без обзира на релативно ниско место у хијерархији звања, положај протостратора је, по мишљењу модерних историчара, представљао добру основу за почетак каријере и даље напредовање<ref name="ODB">{{cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>. Поред Михајла и Василија који су постали цареви, византијски генерал Манојло, из [[9. век|IX века]] је такође започео своју војну каријеру као протостратор.
+[[Тактика (спис)|Тактике]] ([[9. век|IX]] и [[10. век|X век]]) протостратора такође убрајају међу нижа звања, а његова основна улога је била да буде царев пратилац, док је он на [[коњи|коњу]]. Њему су били подређени [[стратор]]и, надзорници [[штала]] и [[армофилакс]]и{{Напомена|[[Армофилакс]]и су били задужени за [[списак оружја у средњем веку|оружје]], али и за [[Двоколица|двоколице]].}}. Без обзира на релативно ниско место у хијерархији звања, положај протостратора је, по мишљењу модерних историчара, представљао добру основу за почетак каријере и даље напредовање<ref name="ODB">{{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>. Поред Михајла и Василија који су постали цареви, византијски генерал Манојло, из [[9. век|IX века]] је такође започео своју војну каријеру као протостратор.
 Византијски историчар [[Јован Зонара]] у [[12. век|XII веку]], помиње ово звање као једно од највиших, а [[Никита Хонијат]], на самом почетку [[13. век|XIII века]], звање протостратора изједначава са [[Западна Европа|западноевропским звањем]] [[маршал]]а (највишег војног заповедника).
-После [[Обнова Византије|обнављања Византије]], у доба [[Палеолози|Палеолога]] је протостратор спадао међу највиша звања. Поред командовања војском, у његове дужности су спаадале и одређене церемонијалне дужности, а од краја [[13. век|XIII века]] се јавља и по неколико протостратора, уместо само по једног, као до тада. Од истог доба, постепено се губи разлика између звања протостратора и положај [[мега дукс|великог дукса]]. Током тог периода, најзначајнији протостратори били су [[Алексије Филантропен]] и [[Теодор Синедин]], а последњи забележени био је један од припадника породице Палеолог, који се на том положају налазио током [[пад Цариграда (1453)|последње опсаде]] [[Цариград]]а, [[1453]]. године. Заповедник византијске војске тада је био [[Ђенова|Ђеновљанин]] [[Ђовани Ђустинијани Лонго|Ђовани Ђустинијани]], коме је последњи византијски цар [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] ([[1449]]—[[1453]]) такође доделио титулу протостратора.
+После [[Обнова Византије|обнављања Византије]], у доба [[Палеолози|Палеолога]] је протостратор спадао међу највиша звања. Поред командовања војском, у његове дужности су спаадале и одређене церемонијалне дужности, а од краја [[13. век|XIII века]] се јавља и по неколико протостратора, уместо само по једног, као до тада. Од истог доба, постепено се губи разлика између звања протостратора и положај [[мега дукс|великог дукса]]. Током тог периода, најзначајнији протостратори били су [[Алексије Филантропен]] и [[Теодор Синедин]], а последњи забележени био је један од припадника породице Палеолог, који се на том положају налазио током [[пад Цариграда (1453)|последње опсаде]] [[Цариград]]а, [[1453]]. године. Заповедник византијске војске тада је био [[Ђенова|Ђеновљанин]] [[Ђовани Ђустинијани Лонго|Ђовани Ђустинијани]], коме је последњи византијски цар [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] (1449—1453) такође доделио титулу протостратора.
 == Напомене ==
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 == Литература ==
-* {{cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
+* {{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
+* {{Cite book|ref= harv|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}