1453
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1453 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Војна крајина успостављена од стране Хабзбуршке Монархије ради заштите граница од османских упада
- Завршена је Копоринска хроника, дело ђакона Дамјана, по благослову митрополита зетског Јосифа.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Аустријски кнежеви су признати за надвојводе. Војводство Аустрија постаје надвојводство.
Март
[уреди | уреди извор]- Османски Турци заузимају Месембрију, Ахелон и друга утврђења на Понту, опседају Силимбрију и приближавају се Цариграду.
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — 29. мај — Пад Цариграда. Опсада престонице Византијског царства, Цариграда, од стране војске османског султана Мехмеда II. Према сведочењу хроничара Константина из Островице, који је био учесник догађаја, султановој војсци под Цариградом био је прикључен и одред који је српски деспот као османски вазал упутио султану ради ратовања против Караманида у Малој Азији, али је Мехмед одлучио да их под претњом погубљења употреби приликом опсаде Цариграда.
- 22. април — Османски султан Мехмед II покренуо је експедицију против Скендербега под командом Ибрахим-паше. Истог дана, Скендербег је из тврђаве Дебар покренуо напад на османски логор, чиме је произвео огромну пометњу међу изненађеним Турцима. Ибрахим је убијен са војском од 3.000 људи. Након успешне битке са Ибрахимом, Скендербегова војска је наставила да пљачка пре него што се вратила у Дебар. Скендербег се у тврђаву вратио као победник, са његовој оданој војсци разделио је плен.
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Турци су уништили кулу близу Капије Светог Романа и тамо одвукли опсадну машину.
- 19. мај — Браниоци су обновили кулу и спалили опсадну машину.
- 28. мај — Почиње општи напад на Царигардске бедеме.
- 29. мај — Заузимање Цариграда од стране Турака (опсада је почела 2. априла). Смрт цара Константина XI Палеолога. Заузимање Галате. Престоница Османског царства премештена је у Цариград (Истанбул).
Јул
[уреди | уреди извор]- 17. јул — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.
- 23. јул — Битка код Гавере
Август
[уреди | уреди извор]- Посланици српског деспота Ђурђа Бранковића у османском Једрену откупили из заточеништва и ослободили око стотину монахиња које су Османлије заробиле приликом освајања Цариграда у мају исте године.
Октобар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Новембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]- 29. мај — Константин Драгаш, последњи византијски цар (*1404).