Полимер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. април 2018. у 12:51

Полимер или макро-молекул је једињење велике молекулске масе и састоји се од великог броја мањих основних јединица, мономера. Мономери су углавном повезани ковалентним везама. Реч је изведена из грч. πολυ, „много“ и грч. μέρος, „део"). Познати примери полимера су пластика, ДНК и протеини. Реакција настајања полимера назива се полимеризација.

Према врсти реакције којом се добијају, полимери се деле на адиционе полимере, који се добијају реакцијама адиције, и кондензационе полимере, који се добијају реакцијама кондензације.

Кондензациони полимери

Кондензациони полимери се добијају реакцијама кондензације у којима се мономери повезују уз елиминацију малог молекула, обично воде или неког алкохола мале молекулске масе. Да би се формирао полимер, сваки од мономера мора имати бар две функционалне групе којима реагује. У случају када мономери имају три или више функционалних група, стварају се услови за добијање умрежених полимера.

Види још

Литература

Cowie, J. M. G. (John McKenzie Grant) (1991). Polymers: chemistry and physics of modern material. Glasgow: Blackie. ISBN 0-412-03121-3.
Ezrin, Myer. (1996). Plastics failure guide : cause and preventio. Munich ; New York: Hanser Publishers : Cincinnati. ISBN 1-56990-184-8.
Lewis, P. R. (Peter Rhys); Reynolds, Ken.; Gagg, Colin. (2004). Forensic materials engineering : case studi. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-1182-9.
Wright, David C. (2001). Environmental Stress Cracking of Plastics. RAPRA. ISBN 978-1859570647.
Lewis, Peter Rhys (2010). Forensic polymer engineering : why polymer products fail in service. Cambridge [etc.]: Woodhead Publishing. ISBN 1-84569-185-7.
Workman, Jerome; Workman, Jerry (2001). Handbook of organic compounds: NIR, IR, Raman, and UV-Vis spectra featuring polymers and surfactants. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-763560-6.

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Bdna.gif|мини|десно|300п|[[ДНК]]]]
-'''Полимер''' или '''макро-молекул''' је супстанца која се састоји од молекула велике [[молекулске масе]] а који се састоје од понављајућих структурних јединица, [[мономер]]а, повезаних [[ковалентна веза|ковалентним везама]]. Реч је изведена из {{Јез-грч|πολυ}}, „много“ и {{Јез-грч|μέρος}}, „део"). Познати примери полимера су [[пластика]], [[ДНК]] и [[протеин]]и. Реакција настајања полимера назива се [[полимеризација]].
+'''Полимер''' или '''макро-молекул''' је једињење велике [[Молекулска маса|молекулске масе]] и састоји се од великог броја мањих основних јединица, [[мономер]]а. Мономери су углавном повезани [[ковалентна веза|ковалентним везама]]. Реч је изведена из {{Јез-грч|πολυ}}, „много“ и {{Јез-грч|μέρος}}, „део"). Познати примери полимера су [[пластика]], [[ДНК]] и [[протеин]]и. Реакција настајања полимера назива се [[полимеризација]].
+Према врсти реакције којом се добијају, полимери се деле на адиционе полимере, који се добијају реакцијама адиције, и кондензационе полимере, који се добијају реакцијама кондензације.
+== Кондензациони полимери ==
+Кондензациони полимери се добијају реакцијама кондензације у којима се мономери повезују уз елиминацију малог молекула, обично воде или неког алкохола мале молекулске масе. Да би се формирао полимер, сваки од мономера мора имати бар две функционалне групе којима реагује. У случају када мономери имају три или више функционалних група, стварају се услови за добијање умрежених полимера.
+== Види још ==
+* [[Полиестри]]
+* [[Полиамиди]]
 == Литература ==