Мономер

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мономери су мали молекули, са специфичном молекулском структуром, чијим хемијским повезивањем настају макромолекули. Основно својство мономера је да садрже барем две функционалне групе, које им омогућавају међусобно повезивање ковалентним везама.[1][2]

Реакциона шема кондензационе полимеризације дикарбоксилне киселине и диамина

Условно, мономери се могу поделити у три групе:

  1. мономери који носе две или више функционалних група, као што су хидроксикиселине, аминокиселине, диамини, дикарбонске киселине, дихлориди итд.,
  2. мономери са незасићеним и то најчешће двоструким и троструким везама, као што су етен, пропен, 1,3-бутадиен, формалдехид и ацетилен,
  3. циклични мономери са хетероатомом у прстену.

Мономери су молекули који могу реаговати са другим молекулима мономера и формирати већи полимерни ланац или тродимензионалну мрежу у процесу који се зове полимеризација.

Хетероциклични мономери

Мономери се могу класификовати на више начина. Они се могу поделити у две широке класе, зависно од врсте полимера који формирају. Мономери који учествују у кондензацијској полимеризацији имају другачију стехиометрију од мономера који учествују у адиционој полимеризацији:

Остале класификације су:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Introduction to Polymers 1987 R.J. Young Chapman & Hall. ISBN 978-0-412-22170-5.
  2. ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis,Otin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter, Molecular Biology of the Cell, 2008, Garland Science. ISBN 978-0-8153-4105-5..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]