Застава (лист)

Застава је била српски политички лист који је излазио у 19. и почетком 20. века. Покренуо га је и уређивао Светозар Милетић, вођа српског народног покрета у Војводини.

Историјат

Први број изашао је у Пешти 9/21 фебруара 1866. До маја 1867. објављено 45 бројева. Лист од јуна 1867. наставља да излази у Новом Саду.

Лист је испрва излазио два пута, па три и четири пута недељно, а од 1900. сваки дан сем понедељка и дана након празника. Од септембра 1904. био је једини српски лист који је имао два издања - вечерње и јутарње. Током Првог светског рата није излазио, а његов управник Јаша Томић је затворен и осуђен за велеиздају од аустроугарских власти. Након рата наставља редовно да излази као дневник почевши од 1/14 јануара 1919. године. Након завођења Шестојануарске диктатуре 1929. године лист престао да излази.

Лист се залагао за националну равноправност у Аустроугарској, за уједињење и ослобођење Срба (како од аустријске, тако и од турске власти), као и за стварање независних балканских држава. Био критички настројен према оним елементима српског грађанства склоног потчињавању Пешти, али и према црквеној хијерархији када није радила у интересу народа. Све до 1884. и покретања Србобрана био и гласило Срба у Хрватској. Светозар Милетић је због текстова објављених у Застави 1870. осуђен на годину дана, а 1876. на четири године затвора. Када је у Српској народној слободоумној странци дошло до расцепа на радикално и либерално крило, Застава је постала лист Српске народне радикалне странке, док је Браник био гласило Српске народне либералне странке. Трвења између два листа кулминирала су убиством Мише Димитријевића од стране Јаше Томића. Након присаједињења Војводине Србији 1918. године Застава критиковала централизацију Краљевине СХС и занемаривање интереса Војводине.

Познати одговорни уредници, сем Светозара Милетића, били су Миша Димитријевић, Јаша Томић, Лаза Нанчић и Јован Пачу.