Десет мученика на Криту — разлика између измена
м Превођење магичних речи |
м Шаблон уместо текста |
||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
{{Изпролога}} |
|||
<small>Велики део овог текст је преузет из [[охридски пролог|охридског пролога]] светог владике [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]]. Он не подлеже ауторским правима</small> |
|||
[[Категорија:Светитељи]] |
[[Категорија:Светитељи]] |
||
Верзија на датум 12. јануар 2006. у 23:24
Светих десет мученика на Криту пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.
Српска православна црква слави их 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.