Разговор о Википедији:Осмишљавање политике

Коментари

Као прво морам да се осврнем на подметња из последње ставке где је речено како (а мисли се на мене) су интегрални текстови који нису заштићени ауторским правама потписивани мојим именом што је неистина и ординарна бесмислица која и не заслужује озбиљан коментар. Што се тиче текстова одн. књига, научник радова итд. у којима не постоји назнака о заштити ауторских права предлажем да се пре било каквог гласања консултира одговарајуће правно лице или Пројекат Растко који има више искуства по том питању јер таква дела су многим земњама у јавном власништву попут нпр. Пољске која је и члан ЕУ:

Poland: Life+70, but works published prior to May 23, 1994 without a clear copyright notice are in the public domain. (See

.)

док су у бившем Совјетском Савезу чак сва дела пре 1973 г. у јавном власништву.

Russia: Works published in the Soviet Union before May 27, 1973 were not protected by International Copyright Conventions and are thus in the public domain.

Uzbekistan: Works published in the Soviet Union before May 27, 1973 were not protected by International Copyright Conventions and are thus in the public domain.

http://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Image_copyright_tags_visual

Голија

Што се тиче потписивања то је индиректно тако, јер ако било ко искористи садржај тих чланака, за неки други пројекат, по правилиу википедије мора да наведе прва два аутора који су написали чланак. Ти јеси поставио текст, али ниси аутор садржаја, што представља једну моралну контрадикторност. Зато тим текстовима није мјесто овдје, него на вики изворима. На вики изворима имаш текст о Законима СЦГ [1], који ти изгледа избјегаваш да прочиташ. У једној од тачака закона лијепо стоји:

Ако неки издавач објави неку књигу данас (а она је раније била у јавном власништву) исти аутоматски постаје власник ауторских права над садржајем, итд. Што у будућности може донијети проблеме са таквим текстовима (мислим на оне који сада јесу у јавном власништву).

И још много других ствари лијепо објашњених, као што је морално право аутора, иако је прошло 70 година од његове смрти, над интегритетом његовог дјела, итд. --Славен Косановић 16:47, 14. јануар 2006. (CET)

Осим тога овдје треба де се дефинишу начела понашања у писању чланака за све кориснике, не само за појединце, али је обично пракса да појединци праве проблем око неких ствари које су лијепо објашњене у упутствима за нове кориснике. Ако већини анонимних и нових корисника бришемо аутоматски њихове екстраваганције онда то мора да важи и за све остале. Мислим овдје на потписе Доматриоса.--Славен Косановић 16:57, 14. јануар 2006. (CET)

Коментар

Мислим да је добро да постоји оваква страница о званичној политиици. Срђан Весић 20:50, 14. јануар 2006. (CET)

Коментари

Као прво морам да се осврнем на подметња из последње ставке где је речено како (а мисли се на мене) су интегрални текстови који нису заштићени ауторским правама потписивани мојим именом што је неистина и ординарна бесмислица која и не заслужује озбиљан коментар. Што се тиче текстова одн. књига, научник радова итд. у којима не постоји назнака о заштити ауторских права предлажем да се пре било каквог гласања консултира одговарајуће правно лице или Пројекат Растко који има више искуства по том питању јер таква дела су многим земњама у јавном власништву попут нпр. Пољске која је и члан ЕУ:

Poland: Life+70, but works published prior to May 23, 1994 without a clear copyright notice are in the public domain. (See

.)

док су у бившем Совјетском Савезу чак сва дела пре 1973 г. у јавном власништву.

Russia: Works published in the Soviet Union before May 27, 1973 were not protected by International Copyright Conventions and are thus in the public domain.

Uzbekistan: Works published in the Soviet Union before May 27, 1973 were not protected by International Copyright Conventions and are thus in the public domain.

http://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Image_copyright_tags_visual

пс. и престани више да ми бришеш текст.

Голија

Гласање

А да ли могу ја да гласам, иако нисам администратор? Срђан Весић 01:03, 15. јануар 2006. (CET)

Наравно. Гласови су увек добродошли. --Филип ۞ ☼ 01:03, 15. јануар 2006. (CET)

Примедбе

Приједлог је да се направе основна начела шта се може постављати а шта не.

Врло занимљиво. Дакле досад није било по том питању никаквих правила већ је било дозвољено све и свашта, диктатура анархије и криминала.

Да ли је пожељно да се интегрални текстови преузети из других извора (па макар била и у јавном власништву) постављају на ср вики.

Шта је то пожељно или шта то није пожељно врло је широк појам и релативна ствар која не може да буде предмет гласања. Ако је текст у јавном власништву онда ту нема шта да се гласа. А ако баш волите да гласате онда је то савим друга ствар. Гласајте онда и о томе да ли су 2+2=4 или 5.

Да се покрене гласање о теми гдје се корисници противе да њихови (копирани текстови) буду брисани.

Колико ми је познато не може се никавим гласањем обрисати текст који не подлеже заштити ауторских права. Увод у диктатуру ? Размислите о томе.

Голија