Парну — разлика између измена
м . |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Град у Естонији |
{{Град у Естонији |
||
| назив = Пјарну |
| назив = Пјарну |
||
| градска_застава = Flag of et-Parnu.svg |
|||
| грб = Et-Parnu coa.svg|150п|Грб града]] |
| грб = Et-Parnu coa.svg|150п|Грб града]] |
||
| слика = Parnu01.jpg |
| слика = Parnu01.jpg |
Верзија на датум 23. фебруар 2019. у 20:53
Пјарну ест. Pärnu | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Естонија |
Округ | Пјарну |
Општина | Пјарну |
Становништво | |
Становништво | |
— | 44.568 |
— густина | 1.383,24 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 58° 23′ 00″ С; 24° 30′ 00″ И / 58.383333° С; 24.5° И |
Временска зона | ЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3) |
Апс. висина | 8 m |
Површина | 32,22 km2 |
Веб-сајт | |
www.narva.ee |
Пјарну (ест. Pärnu, рус. Пярну или Пернов, нем. Pernau) је пети по величини град у Естонији, у њеном југозападном делу. Град је и највећи град и управно средиште истоименог округа Пјарну. Име града потиче од естонске речи за липу.
Природни услови
Пјарну налази у југозападном делу Естоније. Град је удаљен 130 km јужно од главног града Талина.
Рељеф: Град Пјарну је смештен у североисточном делу Ришког залива Балтичког мора. Град с еобразовао као лука око ушћа истоимене реке Пјарну у море. Око града налази се равничарско подручје, на приближно 10 метара надморске висине.
Клима: У Пјарнуу влада континентална клима. Град спада у градове са блажом климом у Естонији.
Воде: Пјарну се образовао на стратежни важном месту где се истоимена река Пјарну улива у Ришког залива Балтичког мора. Она дели град на јужну (стару) и северну (нову) половину. Град је по реци добио и име.
Историја
Град Пјарну се први пут историјски спомиње 1251. године током немачке управе над овим подручјем. У следећим вековима град се налази прво у рукама Ханзе, а потом и Швеђана и Руса.
1919. године Пјарну је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.
Становништво
Пјарну данас има око 44.000 становника, што је значајно мање него пре две децније (1989. - 54 хиљ. ст.).
Око 75% градског становништва су етнички Естонци, значајна мањина су Руси (15%), а остатак су други народи из нившег СССР-а (Украјинци, Белоруси). Естонски језик је претежан у граду и матерњи је за већину градског становништва.
Привреда
Пјарну данас живи највише од туризма. Град је захваљујући бањским изворима познат као најзначајније излетиште у Естонији. У месту постоје бројни хотели, ресторани, кафеи и одмаралишта.
Галерија слика
-
Стари Пјарну ноћу
-
Лутеранска црква
-
Руска православна црква у Пјарнуу
-
Градска плажа