Руси

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Рус (народ).
Руси

Dmitri Donskoy 140-190 for collage.jpgLomonosov 140-190 for collage.jpgTolstoy 140-190 for collage.jpgChekhov 140-190 for collage.jpg
Dostoevsky 140-190 for collage.jpgTschaikowski 140-190 for collage.jpgMikhail lermontov.jpgPushkin 140-190 for collage.jpg

Dmitry Mendeleev 140-190 for collage.jpgAnna Pavlova 140-190 for collage.jpgSergey Korolyov 140-190 for collage.jpgGagarin in Sweden.jpg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
Застава Русије Русија 111.016.896[2]
Застава Украјине Украјина 8.334.141 [3]
Застава Казахстана Казахстан 3.793.764[4]
Застава Сједињених Америчких Држава САД 3.105.965[5]
Застава Белорусије Белорусија 785.084[6]
Застава Летоније Летонија 556.422[7]
Застава Узбекистана Узбекистан 620.000[8]
Застава Бразила Бразил 578.000[9]
Застава Киргистана Киргистан 500.000[8]
Застава Естоније Естонија 342.000[10]
Застава Канаде Канада 500.600 [11]
Застава Литваније Литванија 278.000[12]
Застава Молдавије Молдавија 259.000[13]
Застава Немачке Немачка 178.600[14]
Застава Азербејџана Азербејџан 119.300 [15]
Застава Туркменистана Туркменистан 142.000[8]
Застава Француске Француска 115.000
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 100.000
Застава Аргентине Аргентина 100.000
Застава Таџикистана Таџикистан 79.000[16]
Застава Грузије Грузија 70.000[17]
Застава Аустралије Аустралија 60.200[тражи се извор од 12. 2013.]
Застава Парагваја Парагвај 55.000
Застава Кубе Куба 50.200[18]
Застава Абхазије Абхазија 22.077
Језик
Руски језик
Религија
Доминира православна, али има атеиста.
Сродне етничке групе
Индоевропљани
Словени
Источни Словени

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[19]

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа. Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Историја[уреди]

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Анатольев, Сергей (29. 9. 2003.). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012.. 
  2. Ethnic groups in Russia, 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. ((ru))
  3. Попис становмиштва у Украјини 2001.
  4. „(2009 census)”. Приступљено 22. 7. 2012.. 
  5. „Selected Social Characteristics in the United States: 2006”. U.S. Census American Community Survey. 2006. Приступљено 9. 5. 2008.. 
  6. „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  7. On key provisional results of Population and Housing Census 2011 | Latvijas statistika, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. 8,0 8,1 8,2 Greenall, Robert (23. 11. 2005.). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  9. „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  10. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  11. 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  13. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  14. „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008.. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  15. [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  16. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  17. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  18. „Официальная статистика Кубы за 2002 г”. Cubagob.cu. Приступљено 13. 1. 2012.. 
  19. „CIA World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]