Руси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Руси
Dmitri Donskoy 140-190 for collage.jpg
Lomonosov 140-190 for collage.jpg
Tolstoy 140-190 for collage.jpg
Chekhov 140-190 for collage.jpg
Dostoevsky 140-190 for collage.jpg
Tschaikowski 140-190 for collage.jpg
Mikhail lermontov.jpg
Pushkin 140-190 for collage.jpg
Dmitry Mendeleev 140-190 for collage.jpg
Anna Pavlova 140-190 for collage.jpg
Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg
Gagarin in Sweden.jpg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија 111.016.896[2]
 Украјина 8.334.141 [3]
 Казахстан 3.793.764[4]
 САД 3.072.756[5]
 Белорусија 785.084[6]
 Летонија 556.422[7]
 Узбекистан 620.000[8]
 Бразил 578.000[9]
 Киргистан 500.000[8]
 Естонија 342.000[10]
 Канада 500.600 [11]
 Литванија 278.000[12]
 Молдавија 259.000[13]
 Немачка 178.600[14]
 Азербејџан 119.300 [15]
 Туркменистан 142.000[8]
 Француска 115.000
 Уједињено Краљевство 100.000
 Аргентина 100.000
 Таџикистан 79.000[16]
 Грузија 70.000[17]
 Аустралија 67.055[18]
 Парагвај 55.000
 Куба 50.200[19]
 Абхазија 22.077
 Република Српска 177 [20]
Језици
Руски језик
Религија
доминира православље са 75% верника, али има атеиста.
Сродне етничке групе
остали Источни Словени (Белоруси, Украјинци), Јужни Словени (Бугари, Срби, Македонци, Црногорци)

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Историја[уреди]

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавно угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ Ethnic groups in Russia, 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (на језику: руски)
  3. ^ Попис становмиштва у Украјини 2001.
  4. ^ „(2009 census)”. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). 
  6. ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  7. ^ On key provisional results of Population and Housing Census 2011 | Latvijas statistika, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. 8,0 8,1 8,2 Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012. 
  9. ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012. 
  10. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  11. ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  13. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  14. ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012. 
  15. ^ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  17. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  18. ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012. 
  19. ^ „Официальная статистика Кубы за 2002 г”. Cubagob.cu. Приступљено 13. 1. 2012. 
  20. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017. 
  21. ^ „CIA World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди]