Руси

С Википедије, слободне енциклопедије
Руси
Dmitri Donskoy 140-190 for collage.jpg
Lomonosov 140-190 for collage.jpg
Tolstoy 140-190 for collage.jpg
Chekhov 140-190 for collage.jpg
Dostoevsky 140-190 for collage.jpg
Tchaikovsky2.jpg
Mikhail lermontov.jpg
Pushkin 140-190 for collage.jpg
Dmitry Mendeleev 140-190 for collage.jpg
Anna Pavlova 140-190 for collage.jpg
Сергей Павлович Королёв (портрет).jpg
Yuri Gagarin (1961) - Restoration.jpg
Modest Musorgskiy, 1870.jpg
Ivan Petrovitch Pavlov. Photograph after a photograph taken Wellcome V0027010.jpg
Konstantin Tsiolkovsky in 1934 (by N.A.Mozhaykin).jpg
Sofja Wassiljewna Kowalewskaja 1.jpg
RKorsakow.jpg
W. bechterew.jpg
Dmitri Shostakovich credit Deutsche Fotothek adjusted.jpg
Михаил Булгаков 1937.jpg
Akhmatova.jpg
Shishkin Ivan Ivanoovich.jpg
Alexander Ostrovsky by Vasily Perov.jpg
1983 CPA 5375 (1) (Савицкая).jpg
Kropotkin2.jpg
Vrubel 1900.jpg
IvanTurgenev.jpeg
Vladimir Vysotsky.jpg
Sharapova at the Mutua Madrid Open 2015.jpg
Andriej Tarkowski.jpg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија111.016.896[2]
 Украјина8.334.141 [3]
 Казахстан3.793.764[4]
 САД3.072.756[5]
 Белорусија785.084[6]
 Узбекистан620.000[7]
 Бразил578.000[8]
 Киргистан500.000[7]
 Летонија487.250[9]
 Естонија342.000[10]
 Канада500.600 [11]
 Литванија278.000[12]
 Молдавија259.000[13]
 Немачка178.600[14]
 Азербејџан119.300 [15]
 Туркменистан142.000[7]
 Француска115.000
 Уједињено Краљевство100.000
 Аргентина100.000
 Таџикистан79.000[16]
 Грузија70.000[17]
 Аустралија67.055[18]
 Парагвај55.000
 Куба50.200[тражи се извор]
 Абхазија22.077
 Србија3.247 (2011)[19]
 Република Српска177 [20]
Језици
Руски језик
Религија
доминира православље са 75% верника, али има атеиста.
Сродне етничке групе
остали Источни Словени: Белоруси и Украјинци

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]

Руска застава

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Историја[уреди | уреди извор]

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавно угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ Ethnic groups in Russia, 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (језик: руски)
  3. ^ Попис становмиштва у Украјини 2001.
  4. ^ „(2009 census)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2011. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2020. Приступљено 24. 01. 2017. 
  6. ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  7. ^ а б в Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012. 
  8. ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012. 
  9. ^ Latvijas statistika, Приступљено 2018.
  10. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  11. ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  13. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  14. ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012. 
  15. ^ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  17. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  18. ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012. 
  19. ^ Становништво према националној припадности Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  20. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017. 
  21. ^ „CIA World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]