Руси

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Рус (народ).
За друге употребе, погледајте Руси (вишезначна одредница).
Руси
Dmitri Donskoy 140-190 for collage.jpg
Lomonosov 140-190 for collage.jpg
Tolstoy 140-190 for collage.jpg
Chekhov 140-190 for collage.jpg
Dostoevsky 140-190 for collage.jpg
Tschaikowski 140-190 for collage.jpg
Mikhail lermontov.jpg
Pushkin 140-190 for collage.jpg
Dmitry Mendeleev 140-190 for collage.jpg
Anna Pavlova 140-190 for collage.jpg
Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg
Gagarin in Sweden.jpg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија 111.016.896[2]
 Украјина 8.334.141 [3]
 Казахстан 3.793.764[4]
 САД 3.072.756[5]
 Белорусија 785.084[6]
 Летонија 556.422[7]
 Узбекистан 620.000[8]
 Бразил 578.000[9]
 Киргистан 500.000[8]
 Естонија 342.000[10]
 Канада 500.600 [11]
 Литванија 278.000[12]
 Молдавија 259.000[13]
 Немачка 178.600[14]
 Азербејџан 119.300 [15]
 Туркменистан 142.000[8]
 Француска 115.000
 Уједињено Краљевство 100.000
 Аргентина 100.000
 Таџикистан 79.000[16]
 Грузија 70.000[17]
 Аустралија 67.055[18]
 Парагвај 55.000
 Куба 50.200[19]
 Абхазија 22.077
 Република Српска 177 [20]
Језици
Руски језик
Религија
доминира православље са 75% верника, али има атеиста.
Сродне етничке групе
остали Источни Словени (Белоруси, Украјинци), Јужни Словени (Бугари, Срби, Македонци, Црногорци)

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Историја[уреди]

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавно угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. Ethnic groups in Russia, 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (руски)
  3. Попис становмиштва у Украјини 2001.
  4. „(2009 census)”. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS). 
  6. „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  7. On key provisional results of Population and Housing Census 2011 | Latvijas statistika, Приступљено 24. 4. 2013.
  8. 8,0 8,1 8,2 Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012. 
  9. „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012. 
  10. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  11. 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  13. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  14. „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012. 
  15. [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  16. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  17. „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 
  18. „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012. 
  19. „Официальная статистика Кубы за 2002 г”. Cubagob.cu. Приступљено 13. 1. 2012. 
  20. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017. 
  21. „CIA World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди]