Метонимија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м претварање ISBN веза у шаблон |
|||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
== Примери == |
== Примери == |
||
* ''Читам Шантића'' (читам Штанићево дело). |
|||
* ''Цела Србија је на ногама'' (већина Срба прати неки догађај). |
* ''Цела Србија је на ногама'' (већина Срба прати неки догађај). |
||
* ''Окренуо ми је леђа'' (изневерио ме је, напустио ме је). |
* ''Окренуо ми је леђа'' (изневерио ме је, напустио ме је). |
||
Верзија на датум 2. март 2020. у 17:09
Метонимија је стилска фигура у којој се реч користи у пренесеном значењу (да означи нешто друго).[1] За разлику од метафоре која се заснива на сличности, метонимија се заснива на стварној блискости и логичкој повезаности (нпр. стваралац и дело, народ и држава, узрок и последица, посуда и садржина, оруђе и радња, знак и означена појава...). Ако се целина исказује својим делом, то је онда синегдоха, врста метонимије.
Етимологија
Реч метонимија је настала од грчке речи μετωνυμία (metōnymía), што значи „промена имена”, или од μετά (metá), што значи „после”, „иза” и -ωνυμία (-ōnymía) суфикс који именује стилску фигуру, од ὄνυμα (ónyma) или ὄνομα (ónoma), што значи „име”.[2]
Примери
- Цела Србија је на ногама (већина Срба прати неки догађај).
- Окренуо ми је леђа (изневерио ме је, напустио ме је).
- Попио је чашицу превише (попио је пиће превише).
- Нема хлеба без мотике (нема хране без рада).
- Већ је седе косе (већ је остарио).
- Саградио је кров над главом (саградио је кућу)
Метонимија се може наћи у песми „Почетак буне против дахија”.[3]
Референце
- ^ „Metonymy - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 31. 8. 2012. Приступљено 24. 2. 2018.
- ^ Welsh, Alfred Hux; James Mickleborough Greenwood (1893). Studies in English Grammar: A Comprehensive Course for Grammar Schools, High Schools, and Academies. New York City: Silver Burdett. стр. 222.
- ^ „Метонимија – Опште образовање”. Opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 24. 2. 2018.
Литература
- Blank, Andreas (1997). Prinzipien des lexikalischen Bedeutungswandels am Beispiel der romanischen Sprachen. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-093160-0.
- Corbett, Edward P.J. (1998) [1971]. Classical Rhetoric for the Modern Student (4th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511542-0.
- Dirven, René (1999). „Conversion as a Conceptual Metonymy of Event Schemata”. Ур.: K.U. Panther and G. Radden. Metonymy in Language and Thought. John Benjamins Publishing. стр. 275—288. ISBN 978-90-272-2356-2.
- Fass, Dan (1997). Processing Metonymy and Metaphor. Ablex. ISBN 978-1-56750-231-2.
- Grzega, Joachim (2004). Bezeichnungswandel: Wie, Warum, Wozu? Ein Beitrag zur englischen und allgemeinen Onomasiologie. Heidelberg: Universitätsverlag Winter. ISBN 978-3-8253-5016-1.
- Lakoff, George; Johnson, mark (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied Mind and Its Challenge to Western Thought. Basic Books. ISBN 978-0-465-05674-3.
- Somov, Georgij Yu. (2009). „Metonymy and its manifestation in visual artworks: Case study of late paintings by Bruegel the Elder”. Semiotica. 2009 (174): 309—66. doi:10.1515/semi.2009.037.
- Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. стр. 680. ISBN 978-0-674-36250-5.
- Warren, Beatrice (2006). Referential Metonymy. Publications of the Royal Society of Letters at Lund. Lund, Sweden: Almqvist & Wiksell International. ISBN 978-91-22-02148-3.
Настави читати
- Fass, Dan (1988). „Metonymy and metaphor: what's the difference?”. Proceedings of the 12th conference on Computational linguistics. 1. стр. 177—81. ISBN 963-8431-56-3. doi:10.3115/991635.991671.
- Gaines, Charles (2003). „Reconsidering Metaphor/Metonymy: Art and the Suppression of Thought” (64).
- Jakobson, Roman (1995) [1956]. „Two Aspects of Language and Two Types of Disturbances”. Ур.: Linda Waugh and Monique Monville-Burston. On Language. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-63536-4.
- Lakoff, George (1980). Metaphors We Live By. Chicago, IL: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46801-3.
- Low, Graham. „An Essay Is a Person”. Ур.: Cameron, Lynne; Low, Graham. Researching and Applying Metaphor. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 221—48. ISBN 978-0-521-64964-3.
- Pérez-Sobrino, Paula (2014). „Meaning construction in verbomusical environments: Conceptual disintegration and metonymy” (PDF). Journal of Pragmatics. Elsevier. 70: 130—151. doi:10.1016/j.pragma.2014.06.008.
- Peters, Wim (2003). „Metonymy as a cross-lingual phenomenon” (PDF). Proceedings of the ACL 2003 Workshop on Lexicon and Figurative Language. 14: 1—9. doi:10.3115/1118975.1118976. Архивирано из оригинала (PDF) 2003-10-15. г.
