Српска поезија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Петар II Петровић Његош, песник и владика.jpg|мини|220п|десно| |
[[Датотека:Петар II Петровић Његош, песник и владика.jpg|мини|220п|десно|NJEGOS NIJE SRBIN GADOVI JEDNI,TUDJE NE DIRAJTE, PICKA VAM MATERINA VELIKOSPRSKA POCRKALI SVI STO TUDJE CRNOGORSKO KRADETE LOPOVI JEDNI,NJEGOS NIKADA I NIKAD NECE BIT SRBIN NITI JE SRBSKI PJESNIK I FILIZOF VEC CRNOGORSKI MARS VELIKOSPRSKI OKUPATORI]] |
||
'''Српска поезија''', односно '''српско песништво''', обухвата целокупно [[поезија|песничко]] стваралаштво на [[Српски језик|српском језику]], почевши од средњовековних времена па све до савременог доба. Током историје, српска поезија је прешла дуг пут од усменог песничког стваралаштва, преко првих песничких записа, до процвата српске поезије у време народног препорода.{{sfn|Пантић|1982|p=504-518}}{{sfn|Пантић|1986|p=107-164}}{{sfn|Пантић|1993|p=256-326}} |
'''Српска поезија''', односно '''српско песништво''', обухвата целокупно [[поезија|песничко]] стваралаштво на [[Српски језик|српском језику]], почевши од средњовековних времена па све до савременог доба. Током историје, српска поезија је прешла дуг пут од усменог песничког стваралаштва, преко првих песничких записа, до процвата српске поезије у време народног препорода.{{sfn|Пантић|1982|p=504-518}}{{sfn|Пантић|1986|p=107-164}}{{sfn|Пантић|1993|p=256-326}} |
||
Верзија на датум 9. март 2020. у 00:35
Српска поезија, односно српско песништво, обухвата целокупно песничко стваралаштво на српском језику, почевши од средњовековних времена па све до савременог доба. Током историје, српска поезија је прешла дуг пут од усменог песничког стваралаштва, преко првих песничких записа, до процвата српске поезије у време народног препорода.[1][2][3]
Подела
Обредне митске песме
Обредне песме су биле колективне и обавезно певане у тачно одређено доба.
Епске јуначке песме
Епске јуначке песме су биле прилагођаване слушаоцима, такође описујући митске догађаје, али и подложне променама у именима или времену дешавања.
Види још
Референце
- ^ Пантић 1982, стр. 504-518.
- ^ Пантић 1986, стр. 107-164.
- ^ Пантић 1993, стр. 256-326.
Литература
- Пантић, Мирослав (1982). „Усмено песништво”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 504—518.
- Пантић, Мирослав (1986). „Народно (усмено) песништво”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—164.
- Пантић, Мирослав (1993). „Народна или усмена књижевност”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 256—326.
- Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност барока”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 165—195.
- Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност и просветитељство”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 196—212.
- Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност класицизма”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 213—226.
- Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност предромантизма”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 227—244.
- Живковић, Драгиша (1981). „Романтизам у српској књижевности”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 381—415.
