Крсто Ивановић — разлика између измена
Нема описа измене |
nema veze sa srbima , u svojoj knjizi govori da je crnogora ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
}} |
}} |
||
'''Крсто Ивановић''' ([[Италијански|италијански]]: ''Cristoforo Ivanovich'') (1620–1689), је био венетски историчар |
'''Крсто Ивановић''' ([[Италијански|италијански]]: ''Cristoforo Ivanovich'') (1620–1689), је био венетски историчар црногорског |
||
порекла |
|||
== Биогафија == |
|||
<br /> |
|||
== фија == |
|||
Ивановић је рођен у [[Будва|Будви]] у православној породици,<ref>{{Cite web|url=http://www.primorskenovine.me/index.php/k2/item/3385-don-krsto-nakon-decenije-izlazi-iz-podruma|title=Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma|last=primorskenovine|website=www.primorskenovine.me|language=en-gb|access-date=2019-07-16}}</ref> у време [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]]. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања [[Цетиње|Цетиња]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/odcrnojevica_dopetrovica/ljetopis_budve.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvii.html|title=[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> У 1655. преселио се у [[Верона|Верону]], где је био члан ''Accademia Filarmonica'' и ''Accademia dei Temperat''. Године 1657. сели се у [[Венеција|Венецију]], град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника [[Црква Светог Марка у Венецији|Цркве Светог Марка]]. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, [[Беч|Беча]] и [[Пјаченца|Пјаћенце]].<ref>{{Cite web|url=https://butua.com/knjige-tekstovi-studije/krsto-ivanovic/|title=Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve|language=en-US|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/casopisi/boka/23/dantovic2_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи ''Memorie teatrali di Venziа'', објављеној 1680. године као део збирке ''Minerva al tavolino.'' Писао је сва своја дела на италијанском. |
Ивановић је рођен у [[Будва|Будви]] у православној породици,<ref>{{Cite web|url=http://www.primorskenovine.me/index.php/k2/item/3385-don-krsto-nakon-decenije-izlazi-iz-podruma|title=Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma|last=primorskenovine|website=www.primorskenovine.me|language=en-gb|access-date=2019-07-16}}</ref> у време [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]]. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања [[Цетиње|Цетиња]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/odcrnojevica_dopetrovica/ljetopis_budve.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvii.html|title=[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> У 1655. преселио се у [[Верона|Верону]], где је био члан ''Accademia Filarmonica'' и ''Accademia dei Temperat''. Године 1657. сели се у [[Венеција|Венецију]], град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника [[Црква Светог Марка у Венецији|Цркве Светог Марка]]. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, [[Беч|Беча]] и [[Пјаченца|Пјаћенце]].<ref>{{Cite web|url=https://butua.com/knjige-tekstovi-studije/krsto-ivanovic/|title=Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve|language=en-US|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/casopisi/boka/23/dantovic2_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи ''Memorie teatrali di Venziа'', објављеној 1680. године као део збирке ''Minerva al tavolino.'' Писао је сва своја дела на италијанском. |
||
[[Датотека:San_Moisè_(Venice)_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg|thumb||Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа]] |
[[Датотека:San_Moisè_(Venice)_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg|thumb||Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа]] |
Верзија на датум 9. март 2020. у 00:42
Крсто Ивановић | |
---|---|
Датум рођења | 1620. |
Место рођења | Будва, Венецијанска република |
Датум смрти | 1689. |
Крсто Ивановић (италијански: Cristoforo Ivanovich) (1620–1689), је био венетски историчар црногорског
порекла
фија
Ивановић је рођен у Будви у православној породици,[1] у време Млетачке Албаније. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања Цетиња.[2][3] У 1655. преселио се у Верону, где је био члан Accademia Filarmonica и Accademia dei Temperat. Године 1657. сели се у Венецију, град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника Цркве Светог Марка. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, Беча и Пјаћенце.[4][5] Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи Memorie teatrali di Venziа, објављеној 1680. године као део збирке Minerva al tavolino. Писао је сва своја дела на италијанском.
Дела
Готово сва његова дела су музичке драме.
- L'amor guerriero (музику написао Pietro Andrea Ziani, 1663)
- La Circe (музику написао Pietro Andrea Ziani, 1665), music by Domenico Freschi, 1679)
- Coriolano (музику написао Francesco Cavalli, 1669)
- La costanza trionfrante (музику написао Gian Domenico Partenio , 1673 и Bernardo Pasquini као Dov'è amore è pietà, 1679.
- Lisimaco (музику написао Giovanni Maria Pagliardi, 1673.
- L'africano trionfo di Pompeo (1678.
- Minerva al tavolino, 1680.[6]
- La felicità regnante, 1681.
- Memorie teatrali di Venzia, 1681.
Референце
- ^ primorskenovine. „Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma”. www.primorskenovine.me (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16.
- ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2019-07-16.
- ^ „[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16.
- ^ „Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve” (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16.
- ^ „[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16.
- ^ Ivanovich, Cristoforo (1681). Minerva al tavolino (на језику: италијански). Appresso Nicolò Pezzana.
Литература
- Ivano Cavallini: "Questioni di poetica del melodramma del Seicento nelle lettere di Cristoforo Ivanovich", in Giovanni Legrenzi e la Cappella ducale di San Marco, pp. 185–99 (Venice, 1990)
- Norbert Dubowy: Introduction to C. Ivanovich: Memorie teatrali di Venezia(Lucca, 1993)
- Miloš Milošević: "Il contributo di Cristoforo Ivanovich nell'evoluzione del melodramma seicentesco", in Il libro nel bacino adriatico (secc. XVI–XVIII)], pp. 111–24 (Venice, 1989)
- Miloš Velimirović. Cristoforo Ivanovich from Budva: the First Historian of the Venetian Opera(1967)
- Thomas Walker. "Gli errori di Minerva al tavolino: osservazioni sulla cronologia delle prime opere veneziane", in Venezia e il melodra