Крсто Ивановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
nema veze sa srbima , u svojoj knjizi govori da je crnogora
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 19: Ред 19:
}}
}}


'''Крсто Ивановић''' ([[Италијански|италијански]]: ''Cristoforo Ivanovich'') (1620–1689), је био венетски историчар српског порекла, први историчар млетачке [[Опера|опере]] и [[мелодрама|мелодраме]]<ref>{{Cite web|url=http://quercus.mic.hr/quercus/literature/1846|title=Muzički informativni centar {{!}} Croatian Music Information Centre|website=quercus.mic.hr|access-date=2019-07-16}}</ref> и аутор неколико [[Либрето|либрета]].<ref>{{Cite web|url=http://www.musicologie.org/Biographies/c/cristoforo.html|title=Cristoforo Ivanovich (1628-1688)|website=www.musicologie.org|access-date=2019-07-16}}</ref>
'''Крсто Ивановић''' ([[Италијански|италијански]]: ''Cristoforo Ivanovich'') (1620–1689), је био венетски историчар црногорског


порекла
== Биогафија ==

<br />
== фија ==
Ивановић је рођен у [[Будва|Будви]] у православној породици,<ref>{{Cite web|url=http://www.primorskenovine.me/index.php/k2/item/3385-don-krsto-nakon-decenije-izlazi-iz-podruma|title=Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma|last=primorskenovine|website=www.primorskenovine.me|language=en-gb|access-date=2019-07-16}}</ref> у време [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]]. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања [[Цетиње|Цетиња]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/odcrnojevica_dopetrovica/ljetopis_budve.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvii.html|title=[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> У 1655. преселио се у [[Верона|Верону]], где је био члан ''Accademia Filarmonica'' и ''Accademia dei Temperat''. Године 1657. сели се у [[Венеција|Венецију]], град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника [[Црква Светог Марка у Венецији|Цркве Светог Марка]]. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, [[Беч|Беча]] и [[Пјаченца|Пјаћенце]].<ref>{{Cite web|url=https://butua.com/knjige-tekstovi-studije/krsto-ivanovic/|title=Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve|language=en-US|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/casopisi/boka/23/dantovic2_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи ''Memorie teatrali di Venziа'', објављеној 1680. године као део збирке ''Minerva al tavolino.'' Писао је сва своја дела на италијанском.
Ивановић је рођен у [[Будва|Будви]] у православној породици,<ref>{{Cite web|url=http://www.primorskenovine.me/index.php/k2/item/3385-don-krsto-nakon-decenije-izlazi-iz-podruma|title=Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma|last=primorskenovine|website=www.primorskenovine.me|language=en-gb|access-date=2019-07-16}}</ref> у време [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]]. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања [[Цетиње|Цетиња]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/odcrnojevica_dopetrovica/ljetopis_budve.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvii.html|title=[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> У 1655. преселио се у [[Верона|Верону]], где је био члан ''Accademia Filarmonica'' и ''Accademia dei Temperat''. Године 1657. сели се у [[Венеција|Венецију]], град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника [[Црква Светог Марка у Венецији|Цркве Светог Марка]]. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, [[Беч|Беча]] и [[Пјаченца|Пјаћенце]].<ref>{{Cite web|url=https://butua.com/knjige-tekstovi-studije/krsto-ivanovic/|title=Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve|language=en-US|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/casopisi/boka/23/dantovic2_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи ''Memorie teatrali di Venziа'', објављеној 1680. године као део збирке ''Minerva al tavolino.'' Писао је сва своја дела на италијанском.
[[Датотека:San_Moisè_(Venice)_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg|thumb||Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа]]
[[Датотека:San_Moisè_(Venice)_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg|thumb||Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа]]

Верзија на датум 9. март 2020. у 00:42

Крсто Ивановић
Датум рођења1620.
Место рођењаБудваВенецијанска република
Датум смрти1689.

Крсто Ивановић (италијански: Cristoforo Ivanovich) (1620–1689), је био венетски историчар црногорског

порекла


фија

Ивановић је рођен у Будви у православној породици,[1] у време Млетачке Албаније. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања Цетиња.[2][3] У 1655. преселио се у Верону, где је био члан Accademia Filarmonica и Accademia dei Temperat. Године 1657. сели се у Венецију, град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника Цркве Светог Марка. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, Беча и Пјаћенце.[4][5] Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи Memorie teatrali di Venziа, објављеној 1680. године као део збирке Minerva al tavolino. Писао је сва своја дела на италијанском.

Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа

Дела

Готово сва његова дела су музичке драме.

Референце

  1. ^ primorskenovine. „Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma”. www.primorskenovine.me (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16. 
  2. ^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 2019-07-16. 
  3. ^ „[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16. 
  4. ^ „Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve” (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-16. 
  5. ^ „[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.”. www.rastko.rs. Приступљено 2019-07-16. 
  6. ^ Ivanovich, Cristoforo (1681). Minerva al tavolino (на језику: италијански). Appresso Nicolò Pezzana. 

Литература

  • Ivano Cavallini: "Questioni di poetica del melodramma del Seicento nelle lettere di Cristoforo Ivanovich", in Giovanni Legrenzi e la Cappella ducale di San Marco, pp. 185–99 (Venice, 1990)
  • Norbert Dubowy: Introduction to C. Ivanovich: Memorie teatrali di Venezia(Lucca, 1993)
  • Miloš Milošević: "Il contributo di Cristoforo Ivanovich nell'evoluzione del melodramma seicentesco", in Il libro nel bacino adriatico (secc. XVI–XVIII)], pp. 111–24 (Venice, 1989)
  • Miloš Velimirović. Cristoforo Ivanovich from Budva: the First Historian of the Venetian Opera(1967)
  • Thomas Walker. "Gli errori di Minerva al tavolino: osservazioni sulla cronologia delle prime opere veneziane", in Venezia e il melodra