Картагина — разлика између измена
мНема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 75: | Ред 75: | ||
* [http://www.livius.org/cao-caz/carthage/carthage.html Livius.org: Carthage] |
* [http://www.livius.org/cao-caz/carthage/carthage.html Livius.org: Carthage] |
||
* [http://www.bbc.co.uk/iplayer/episode/b00hdd5x/In_Our_Time_The_Destruction_of_Carthage/ In Our Time: The Destruction of Carthage] (may be audible in UK only) |
* [http://www.bbc.co.uk/iplayer/episode/b00hdd5x/In_Our_Time_The_Destruction_of_Carthage/ In Our Time: The Destruction of Carthage] (may be audible in UK only) |
||
* [http://spotlightongames.com/background/timeline.html Carthage Time Line] |
* [https://web.archive.org/web/20130507094932/http://www.spotlightongames.com/background/timeline.html Carthage Time Line] |
||
[[Категорија:Древни градови]] |
[[Категорија:Древни градови]] |
Верзија на датум 8. април 2020. у 21:58
Место | Тунис |
---|---|
Координате | 36° 53′ 12″ С; 10° 18′ 53″ И / 36.886667° С; 10.314722° И |
Историја | |
Градитељ | Феничани |
Основан | 814 г.п. н. е. |
Картагина 𐤒𐤓𐤕𐤇𐤃𐤔𐤕 | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Археолошки локалитет Картагина |
Место | Афрички егзархат, Тунис |
Координате | 36° 51′ 09″ С; 10° 19′ 24″ И / 36.852558° С; 10.323461° И |
Критеријум | културна: i, iii, vi |
Референца | 37 |
Упис | 1979. (3. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/37 |
Картагина (грчки: Καρχηδών [Karkhēdōn], латински: Carthago, od феничанског קרת חדשת [Qart-ḥadašt] — "Нови град" (Qart — "град", ḥadašt — "нови"), арапски: قرطاج такође قرطاجة [Qarṭāǧ(a)]) је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег Туниса. Основали су је феничански трговци из Тира. Према предању, након смрти краља Тира Матана I, крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син Пигмалион. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, Елисом (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на Кипар, и одатле на север Африке, данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: Quart Hadasht), што значи „Нови град“, то јест Картагину, 814. п. н. е.[1].
Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је Картагињанско царство, најважнија поморска сила на Медитерану до Пунских ратова.
Пад Картагине
Током сталних сукоба са Римским царством и три Пунска рата, Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на Нумидију, чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор Марко Порције Катон Старији је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом лат. Ceterum censeo Carthaginam delendam esse, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.
Период под Вандалима
Вандали освајају Картагину 439. године заузимајући територије под римском влашћу. Они користе врло повољну стратешку позицију и врше пиратске нападе по целом Средоземљу. Најчувенији напад на Рим су извели 2. јуна 455. године по чему је у доба Француске револуције усвојен израз вандализам. Консолидовањем Источног римског царства под Јустинијаном I 15. септембра 533. године, Римљани под вођством Велизара поново заузимају Картагину.
Савремено доба
Рушевине Картагине су откривене приликом грађевинских радова на палати Председника Хабиба Бургибе, у другој половини 20. века. Данас се користе као туристичка атракција. Археолошки локалитет древне Картагине је 1979. године уписан на списак места Светске баштине у Африци.
Изглед града
Две велике, вештачке луке су грађене у граду, једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон, и друга трговачка за трговину. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачки оток са овалном зградом са које се могло надгледати пристаништа и бродове који прилазе граду.
Котон
Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити велики број ратних бродова у надсвођене одељке, попут хангара којих је могло бити 180. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.[2]
Зидине
Град је имао масивне зидове, 37 km дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, тржнице, Веће старешина, торњеве, велику књижару и позориште, и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.
Цитадела и остатак града
Отприлике у средишту града налазила се висока цитадела звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500.000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. Картага се може упоредити са Менхетном у Њујорку, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле зидати апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог мермера.
Референце
Литература
- Dodge, Theodore Ayrault (2004). Hannibal. Decapo Books. ISBN 978-0-306-81362-7.
Спољашње везе
- Municipality of Carthage (језик: француски)
- Ancient History Sourcebook: Aristotle: On the Constitution of Carthage, c. 340 BC
- Carthage Timeline on Ancient History Encylcopedia
- Ancient Places TV: HD video of Carthage
- Brian K. Garnand: "From infant sacrifice to the ABC'S: ancient Phoenicians and modern identities" - (University of Chicago). Earlier version presented in Standford Colloquium "Past Narratives / Narratives Pasts"
- Livius.org: Carthage
- In Our Time: The Destruction of Carthage (may be audible in UK only)
- Carthage Time Line