Јеремија Вишњовјецки — разлика између измена
Нова страница: Кнез '''Јеремија Вишњовјецки''' (1612-1651) био је истакнути великаш Пољско-литванске уније и отац… |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен у православној кнежевској породици у Малој Русији (данашња Украјина), кнез Јеремија био је последњи православни великаш у претежно католичкој Пољско-литванској унији. Када је под утицајем језуитских учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера кметова и козака. Са својом приватном војском истакао се у борби против козачког устанка Богдана Хмељницког, у биткама код Константинова, опсади Збаража и под Берестечком. Иако је козачки устанак завршен пољским поразом и припајањем Украјине Русији (1654) и губитком његових поседа, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673). |
Рођен у православној кнежевској породици у Малој Русији (данашња Украјина), кнез Јеремија био је последњи православни великаш у претежно католичкој Пољско-литванској унији. Када је под утицајем језуитских учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера сиромаха - већином кметова и козака. Са својом приватном војском истакао се у борби против козачког устанка Богдана Хмељницког, у биткама код Константинова, опсади Збаража и под Берестечком. Иако је козачки устанак завршен пољским поразом и припајањем Украјине Русији (1654) и губитком његових поседа, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673). |
||
<br /> |
<br /> |
||
Верзија на датум 31. мај 2020. у 10:35
Кнез Јеремија Вишњовјецки (1612-1651) био је истакнути великаш Пољско-литванске уније и отац пољског краља Михаила Вишњовјецког (1669-1673).
Биографија
Рођен у православној кнежевској породици у Малој Русији (данашња Украјина), кнез Јеремија био је последњи православни великаш у претежно католичкој Пољско-литванској унији. Када је под утицајем језуитских учитеља примио католичку веру, православље је у Украјини постало вера сиромаха - већином кметова и козака. Са својом приватном војском истакао се у борби против козачког устанка Богдана Хмељницког, у биткама код Константинова, опсади Збаража и под Берестечком. Иако је козачки устанак завршен пољским поразом и припајањем Украјине Русији (1654) и губитком његових поседа, кнез је стекао толику популарност међу властелом у Пољској, да је његов син изабран за пољског краља као Михаило I (1669-1673).
Литература
- Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Војна енциклопедија, том 3. стр. 481 COBISS.SR 3980808
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. preveo Nikola Nikolić). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.