Атмосфера — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
{{Друго значење2|Атмосфера}}
{{Друго значење2|Атмосфера}}
[[Датотека:Top of Atmosphere.jpg|мини|300п|Горњи слој Земљине атмосфере]]
[[Датотека:Top of Atmosphere.jpg|мини|300п|Горњи слој Земљине атмосфере]]
'''Атмосфера''' је гасни омотач око [[небеско тело|небеских тела]]. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина [[планета]] има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки [[природни сателит|месеци]] попут [[Титан (сателит)|Титана]] који кружи око [[Сатурн]]а. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (посматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, [[Земљина атмосфера|атмосфера Земље]] у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је [[Марс]] у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу него ли је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однесен у међупланетарни простор или је замрзнут.
'''Атмосфера''' је гасни омотач око [[небеско тело|небеских тела]]. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина [[планета]] има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки [[природни сателит|месеци]] попут [[Титан (сателит)|Титана]] који кружи око [[Сатурн]]а. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (посматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, [[Земљина атмосфера|атмосфера Земље]] у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је [[Марс]] у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу неголи је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однесен у међупланетарни простор или је замрзнут.


Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: [[тропосфера]], [[стратосфера]], [[мезосфера]], [[термосфера]] и [[егзосфера]].
Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: [[тропосфера]], [[стратосфера]], [[мезосфера]], [[термосфера]] и [[егзосфера]].

Верзија на датум 23. август 2020. у 16:58

Горњи слој Земљине атмосфере

Атмосфера је гасни омотач око небеских тела. Нека небеска тела немају атмосферу. Већина планета има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки месеци попут Титана који кружи око Сатурна. Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (посматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, атмосфера Земље у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је Марс у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу неголи је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однесен у међупланетарни простор или је замрзнут.

Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера и егзосфера.

Спољашње везе